Jedno od najposećenijih mesta u gradu, odnedavno nezaobilazno na turističkoj mapi, jeste kripta Hrama Svetog Save. Nekoliko stotina hiljada posetilaca videlo ju je od kako je otvorena, a tome ima dve godine.
– Sa bogosluženjima, liturgijama, venčanjima i krštenjima i drugim prigodnim svečanostima poput duhovnih koncerata, izložbi, promocija knjiga počeli smo odmah po otvaranju. Ubrzo je postala i mesto koje turisti obavezno posećuju, pa najveći broj njih posle obilaska Hrama siđe i u kriptu. I svi se oduševe njenom monumentalnošću bez obzira na to da li su pravoslavne ili neke druge veroispovesti – kažu u Hramu Svetog Save.
A nije ni čudo, jer ko nije sišao sedam metara ispod zemlje, u temelje najveće pravoslavne bogomolje na Balkanu, taj ne zna šta je veličina. Na oko 2.000 metara u igri svetlosti između lučnih svodova posetioce posmatraju „nebeske oči”. Sa živopisa oslikanog na plafonu u vizantijskom stilu nadgledaju ih likovi apostola i svetitelja. Te freske radili su naši ikonopisci.
– Najviše turista u kriptu dolazi preko Turističke organizacije Beograda, ali ima dosta posetilaca koji u kriptu stižu posredstvom agencija ili samostalno. Dolaze i brojne delegacije u organizaciji Hrama i Patrijaršije – navode u Hramu.
Centralnu poziciju u kripti zauzima grobna Crkva Svetog kneza i mučenika Lazara. Njen oltar nalazi se ispod oltarskog prostora Hrama Svetog Save, a kameni ikonostas dekoracijom podseća na ličnost kneza. Iza oltara je stara kripta patrijarha, u kojoj će u sarkofazima počivati zemni ostaci poglavara Srpske pravoslavne crkve. Kripta ima četiri ulaza, a jedan od njih nalazi se u blizini Hristovog raspeća.
Blagoslov za izgradnju kripte dao je počivši patrijarh Pavle. Izgradnja je počela 2001. godine, a da bi kripta bila urađena izvađeno je oko 15.000 kubika zemlje. Već 2002. godine bio je završen plafon kripte, a pod Hrama bio je spreman za božićnu liturgiju.
Od tada pa do danas, posetioce bez daha ostavlja njena nesvakidašnja proporcija, umetnička obrada i raskošan izgled.
Izvor: politika.rs
