Svi novi pripejd korisnici treba da registruju svoje brojeve pre aktiviranja usluge, a postojeći da završe registraciju zaključno sa 10. februarom 2025. godine ili rizikuju obustavljanje ove usluge.
dr Mihailo Jovanović i glavna direktorka za prodaju i zadovoljstvo korisnika A1 Srbija Branka Pudrlja Durbaba prisustvovali su juče u Beogradu prezentaciji rešenja za laku i efikasnu pripejd registraciju putem Portala za elektronsku identifikaciju (eID).
Kako je objašnjeno, reč je o bezbednom i efikasnom rešenju jer građani neće morati fizički da odlaze u njihove poslovnice, što proces registracije čini pristupačnijim. Korisnici već sada mogu ovo da obave direktno preko sajta tog opratera, koristeći svoj nalog na portalu eid.gov.rs (Kancelarija za IT i e-Upravu).
– Cenimo vreme naših korisnika jer znamo koliko im je dragoceno. Naše partnerstvo sa Kancelarijom za IT i e-Upravu čini pripejd registraciju bržom i lakšom nego ikad. U samo nekoliko klikova, korisnici mogu da ispune svoje uslove registracije i nastave da koriste naše usluge bez prekida– rekla je Branka Pudrlja Durbaba.
Mihailo Jovanović istakao je da sa ponosom može da kaže kako Kancelarija za IT i e-Upravu nastavlja unapređenje kapaciteta svojih najnaprednijih sistema, kao što je šema elektronske identifikacije. Na ovaj način stavlja ih na raspolaganje, pored javne uprave, i privredi, kako bi digitalna transformacija u Srbiji napredovala još više, kao i da bi građanima bilo još lakše da koriste različite onlajn usluge. Prema njegovim rečima, kompanija A1 Srbija je prvi telekomunikacioni operator, koji omogućava jednostavnu onlajn registraciju pripejd brojeva svim građanima koji imaju nalog na Portalu „eUprava”, što značajno štedi vreme i omogućava brži pristup mobilnim uslugama. On je naglasio da je na Portalu „e-Uprava” trenutno registrovano gotovo 2,4 miliona građana koji koriste nekoliko stotina elektronskih usluga.
– Registracija pripejd korisnika predstavlja jedan od ključnih koraka u daljem unapređenju bezbednosti i pouzdanosti usluga mobilne telefonije u Srbiji – istakao je Jovanović. On je dodao da je zahvaljujući sistemu za razmenu podataka po službenoj dužnosti, koji je uspostavila Kancelarija za IT i e-Upravu, ušteđeno 255 miliona sati čekanja, što je dokaz da radi u službi svojih građana.
Kako je ranije pojasnio Ratel, Zakon o elektronskim komunikacijama u Članu 158. nalaže da je pružalac usluga dužan da registruje korisnika pre početka pružanja pripejd usluge sa plaćanjem unapred. Ali se isto odnosi i na korisnike koji su počeli da koriste uslugu pre početka primene ovog člana.
Onima koji do navedenog roka ostanu neregistrovani biće obustavljeno pružanje usluge i više neće biti dostupna. Najpre će neregistrovanim korisnicima biti obezbeđena samo primerena količina saobraćaja potrebna za onlajn registraciju i pozive ka hitnim službama i to u periodu od 90 dana – odnosno najkasnije do 10. maja 2025. godine. Ukoliko se ni posle toga ne budu evidentirali, ostaće bez korisničkog broja.
Nije poznato koliko je onih koji koriste ove kartice to već učinilo. Podsetimo, zbog brojnih zloupotreba srpske bezbednosne službe su još 2013. godine pokrenule inicijativu da se sim kartice kupuju uz ličnu kartu. Pripejd kartice u prometu su više od dvadeset godina, a prvi put kada je ovo zakonsko rešenje predloženo u Srbiji je bilo više pripejd nego postpejd korisnika (onih koji imaju potpisan ugovor sa operaterom). Tada je od ukupnog broja korisnika mobilne telefonije u Srbiji, 59 odsto bilo pripejd korisnika. Još onda je predloženo da se pri kupovini takozvanih pripejd kartica (za telefoniranje „na dopunu”) uvede obaveza evidentiranja kupca.
U većini evropskih zemalja odavno je nemoguće kupiti ove kartice bez ličnih dokumenata. Strani turisti čak su u obavezi da pri kupovini lokalne pripejd kartice pokažu putnu ispravu i registruju kod prodavca, odnosno nije moguće aktivirati sim karticu bez podataka iz pasoša.
Šta je potrebno od podataka
Podaci za registraciju fizičkih lica koji se moraju dostaviti su ime i prezime, dodeljeni pretplatnički broj i jedan od sledećih podataka: jedinstveni matični broj građana, evidencioni broj stranca, broj lične karte ili broj putne isprave. Za pravna lica potrebni su naziv pravnog lica, matični broj pravnog lica i dodeljeni pretplatnički broj. Pružaoci pripejd usluga omogućavaju registraciju pripejd brojeva onlajn ili lično u poslovnicama širom zemlje, a za sve dalje informacije i detalje o registraciji korisnici se mogu direktno obratiti svom izabranom operatoru, ističe Ratel.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: politika.rs
