Na veliki srpski praznik, Cveti, daleke 1815. godine Miloš Obrenović sa golorukim narodom u Takovu kod Gornjeg Milanovca krenuo je u borbu za slobodu i stvaranje moderne srpske države.
Sedam dana pre Vaskrsa, Miloš je došao u crkvu brvnaru posvećenu Svetom Đorđu sa svojom svitom, gde su se pričestili a zatim otišli u gustu hrastovu šumu i kod seoskog zapisa knez izgovara te čuvene reči „eto mene eto vas – rat turcima“ nakon čega su krenuli na veliku silu za oslobođenje svoje države jer sloboda nije imala cenu.
Miloš Obrenović iako je bio nepismen znao je da pregovara i za dvadeset godina sa jako malo žrtava uspeo je da pridobije šest nahija bez ispaljenog metka.
„Za tri meseca ratovanja i diplomatskim pregovorima koje je vodio uspeo da pridobije kamen temeljac srpske državnosti, gde se u dokumentima garantuje da je Srbija vazalna kneževina u okviru turskog carstva ali po pitanju politike apsolutno samostalna. Srbi počinju sami da prikupljaju porez i da sami sude svom narodu, a ukoliko bi došlo do obračuna Srba i Turaka odlučivale bi mešovite komisije, što bi ličili da neku današnju diplomatiju. Nakon toga donet je prvi ustav u Кneževini Srbiji u Кragujevcu 1835. godine. čime je podeljena vlast na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, time se zaokružuje priča oko srpske državnosti i onome što je Кarađorđe počeo a Miloš završio, i zbog toga ih nazivamo temelj i krov srpske državnosti“, rekao je za RINU Aleksandar Marušić, direktor Muzeja rudničko-takovskog kraja.
Uredbama turskog hatišerifa Srbija je imala pravo da dobije i zastavu gde su elementi uzeti iz srednjeg veka. Grb je nastao sa čuvena četiri slova „S“ koji je se nalazio na štitu u periodu 1830. godine, i gde se još nalaze kruna, plašt, maslinova grančica koja simbolizuje mir i grančica hrasta koja ima značenje temeljitosti i postojanosti.
„Nakon turskog insistiranja da se na zastavi nađu i četiri polumeseca, Miloš je izdejstvovao da to bude neko solomonsko rešenje – šestokraka zvezda. Кasnije kada je Miloš hteo da se približi Rusima, na njegovo pitanje kakva je vaša zastava oni su odgovorili bela i plava, on je rekao ajde da se ne naljute braća Rusi mi ćemo samo okrenuti boje i time smo dobili boje današnje zastave“, ističe Marušić.
Istorijski događaj kod takovskog grma kako bi sačuvao od zaborava Paja Jovanović naslikao je sliku gde se pored vojske i Miloša našao i dečak koji stoji na krstu podignutom rukom spreman tada za oslobođenje svoje zemlje.
„Кada su pitali slikara zbog čega se nalazi na fotografiji i dečak on je odgovorio „Srpski narod vazda umire ali se i iznova se rađa u borbi za svoju državnost, jer nema većeg bogatstva nego imati svoju državu, time imaš i slobodu“, rekao je Marušić i dodao da je Jovanović čak dva puta dolazio u Takovo i razgovrao sa meštanima kako bi i ako nije imalo živih svedoka verodostojno ovekovičio taj događaj.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: RINA, Foto: Wikimedia Creative Commons, RINA