Joka Milovanović (87) iz Lopara,majka heroj, u ratu je izgubila tri sina, borca VRS, Miodraga, Tripuna i Đoju.
-Teško je kad majka izgubi dijete, to je rana neprebolna, a ja sam u prošlom ratu ostala bez trojice mojih sokolova.
Suze kreću niz ostarjelo lice, i teško dalje govori Joka Milovanović, majevička majka Knežopoljka, koja živi svoje staračke dane sa unukom Dijanom u loparskom naselju Slatina.
-Unuka Dijana brine o meni – priča baka Joka. – Živimo u novoj kući koju sam dobila zahvaljujući Miloradu Dodiku. Što nam je obećao, to je prije četiri godine i ispunio. On nam je obezbedio namještaj i ležaj, i šporet, a meni lično je donio ikonu Svetog arhangela Mihaila, moje krsne slave. Hvala mu do Boga na svemu.
Kaže nam da je sve manje onih koji je obilaze, a sve više onih koji zaboravljaju…
– Moji sinovi, oči moje, Miodrag i Tripun, poginuli su u jednom danu, krajem maja 1992. godine na Majevici. Tripun je imao samo 21 godinu i bio je pred ženidbom, a iza Miodraga ostadoše supruga Dušanka i sin Siniša. Treći sin Đojo pogibe tri godine kasnije kod Mrkonjić Grada u četrdeset trećoj godini, pa mi još dvoje unučadi, Mirko i Mira, ostadoše bez oca – tuguje baka Joka dok prelistava album sa fotografijama svojih sinova.
Prisjeća se i svoje teške mladosti, kada je, više gladna nego sita, sejala kukuruz, pješačila kilometrima do vodenice da samelje vreću brašna, da ispeče proju i prehrani desetoro gladnih usta.
– Kuvala sam čorbu od divljih džanarika, koje bih zadrobila projom. Eto kako smo preživljavali… Danas živim od uspomena i sećanja na poginule sinove. Imam još četvoricu sinova i tri kćeri, imam, Bogu hvala, mnogo unučadi i čak dvadeset petoro praunučadi – sa jedva primetnim osmijehom nabraja baka.
Samo, kako kaže, želi da su svi oni zdravi.
– Meni više ništa ne treba, nemam nikakvih želja. Sve sam suze isplakala, guše me astma i tuga za sinovima… Jedino bih voljela, ako bi to moglo, da imam na raspolaganju kakvo terensko vozilo, da, dok sam još živa, lošim makadamskim putem odem do groblja u Mirosavcima, da obiđem trojicu mojih sokolova…
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: desavanjaubijeljini.com
-Teško je kad majka izgubi dijete, to je rana neprebolna, a ja sam u prošlom ratu ostala bez trojice mojih sokolova.
Suze kreću niz ostarjelo lice, i teško dalje govori Joka Milovanović, majevička majka Knežopoljka, koja živi svoje staračke dane sa unukom Dijanom u loparskom naselju Slatina.
-Unuka Dijana brine o meni – priča baka Joka. – Živimo u novoj kući koju sam dobila zahvaljujući Miloradu Dodiku. Što nam je obećao, to je prije četiri godine i ispunio. On nam je obezbedio namještaj i ležaj, i šporet, a meni lično je donio ikonu Svetog arhangela Mihaila, moje krsne slave. Hvala mu do Boga na svemu.
Kaže nam da je sve manje onih koji je obilaze, a sve više onih koji zaboravljaju…
– Moji sinovi, oči moje, Miodrag i Tripun, poginuli su u jednom danu, krajem maja 1992. godine na Majevici. Tripun je imao samo 21 godinu i bio je pred ženidbom, a iza Miodraga ostadoše supruga Dušanka i sin Siniša. Treći sin Đojo pogibe tri godine kasnije kod Mrkonjić Grada u četrdeset trećoj godini, pa mi još dvoje unučadi, Mirko i Mira, ostadoše bez oca – tuguje baka Joka dok prelistava album sa fotografijama svojih sinova.
Prisjeća se i svoje teške mladosti, kada je, više gladna nego sita, sejala kukuruz, pješačila kilometrima do vodenice da samelje vreću brašna, da ispeče proju i prehrani desetoro gladnih usta.
– Kuvala sam čorbu od divljih džanarika, koje bih zadrobila projom. Eto kako smo preživljavali… Danas živim od uspomena i sećanja na poginule sinove. Imam još četvoricu sinova i tri kćeri, imam, Bogu hvala, mnogo unučadi i čak dvadeset petoro praunučadi – sa jedva primetnim osmijehom nabraja baka.
Samo, kako kaže, želi da su svi oni zdravi.
– Meni više ništa ne treba, nemam nikakvih želja. Sve sam suze isplakala, guše me astma i tuga za sinovima… Jedino bih voljela, ako bi to moglo, da imam na raspolaganju kakvo terensko vozilo, da, dok sam još živa, lošim makadamskim putem odem do groblja u Mirosavcima, da obiđem trojicu mojih sokolova…
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: desavanjaubijeljini.com
