Model Fiat 600 je sigurno u srcima svih nas koji smo odrasli u nekadašnjoj Jugoslaviji. Ne zato što smo kao nešto posebno voleli modele Fiata (sigurni smo da neki i jesu) već iz prostog razloga što je prodao licencu našoj Zastavi i na toj bazi je nastao čuveni model 750/850 ili kako ga u narodu poznajemo pod nadimkom Fića.
On nije bio prvi model koji se proizvodio u Kragujevcu, ali jeste bio pionir masovne proizvodnje. Za našu današnju priču je ipak najbitniji onaj model sa italijanskog tržišta, gde se 600 nudio sa dva motora.
To su onaj bazni radne zapremine 633 kubika, a postojao je i veći od 767 kubika. Teško da je neko imao velika očekivanja na račun sportskih rezultata, pošto je čak i sa većim motorom, 600 bio u stanju da dostigne maksimalnu brzinu od 110 km/h, ali čuveni tjuner Karlo Abart svakako nije tako mislio.
Njemu se dopalo što je ovaj mališan težak tek oko 500 kilograma pa samim tim velika snaga i nije bila potrebna. Kako je Abarth počeo da stiče ime za sebe na lokalnim stazama, tako je usledio i poziv Fiata da predvodi zvanični trkački tim, a to je rezultiralo modelom Abarth 1000 TC.
Ovaj automobil se proizvodio od 1964. do 1970. godine sa ciljem da napadne šampionat u tadašnjoj Grupi 2. Iako je zadržao školjku sa standardnog Fiće, dva modela su zapravo delili malo toga. Najveća promena je bila na račun motora, pa je ugrađen onaj radne zapremine 982 kubika.
U početku je razvijao 80 konjskih snaga, ali će brzo debitovati i najpopularnija konfiguracija sa 99 „grla“. Spomenućemo da je menjač bio četvorostepeni manuelni, a iz enterijera je izbačeno praktično sve osim volana i menjača.
1000 TC je imao fantastične performanse za svoju snagu i period, pošto je mogao da ubrza od nule do 100 km/h za samo sedam sekundi i da dostigne maksimalnu brzinu od 178 km/h. Drumski modeli su bili nešto sporiji, ali opet su performanse bile u rangu značajno moćnijih i skupljih sportskih rivala.
Ovaj model će kasnije da osvoji titulu u evropskom šampionatu turističkih automobila u klasi do zapremine motora do hiljadu kubika, ali ih je napravljeno jako malo. Razlog je ležao u velikoj ceni pa nije bila retkost da 1000 TC spreman za stazu, košta koliko i Ferrari Dino.
To znači da je njegova cena iznosila oko 14.500 američkih dolara ili čak 120.700 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca. Drumski modeli su naravno bili pristupačniji, ali kolekcionari danas žele one sa trkačkom istorijom.
Današnji Abarth je iz 1967. godine i nalazi se tamo gde ga najmanje očekujemo videti – u Sjedinjenim Američkim Državama. Konkretnije, u gradu Fort Majer unutar savezne države Floride i prošao je kroz dvogodišnji proces restauracije. Automobil takođe poseduje i značajan broj modifikacija, kao što su veći motor zapremine 1.050 kubika i petostepeni manuelni menjač.
Ovo je inače jedno od izdanja spremljenih za profesionalni auto-moto sport, pa tako poseduje 13-inčne felne, disk kočnice, „roll-bar“, mnoge delove školjke napravljene od laganih materijala i još mnogo toga. Restauracija je inače kompletirana 1997. godine i od tada se takmičio u nekim istorijskim serijama, ali nikada nije „teran do maksimuma“.
Aukcija je tek otvorena, a trenutno najviša od sedam ponuda iznosi jedanaest hiljada američkih dolara.
Zoran Tomasović
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: autorepublika.com
