Ko od omladine danas zna nešto o Kosovskoj i Pokosovskoj poeziji, o vekovnoj borbi za slobodu od turskog ropstva, o velikanima naše istorije istorije i Crkve
Album „Vaskrsenja dan” sa 11 pesama koje je napisao episkop zvorničko-tuzlanski gospodin Fotije, u aprilu je objavljen na vodećim muzičkim striming platformama – „Spotifaj”, „Epl mjuzik”, „Dizer”…Album otvara pesma „Od ognjenih jezika rođena”, sledi „Pravoslavlje”, a album zatvara pesma „Srbi svetitelji”. Sve tekstove je napisao vladika Fotije. Pesme je otpevao sveštenik Bogdan Stjepanović, koji je najveći deo pesama i komponovao zajedno sa Srđanom Bojićem u čijem studiju u Bijeljini je album sniman. Pesmu „Srbi svetitelji” komponovala je i otpevala Natalija Đurić sa horom „Sveti kralj Vladislav” iz Dvorova.
„Do sada sam napisao dosta pesama, a samo neke od njih su otpevane i sad se već pevaju i na crkvenim slavama. Za one ljude kojima su manje poznate, stavili smo ih na muzičku platformu, na internet, da ih svi zainteresovani, širom belog sveta mogu čuti. Svaka generacija treba da da svoj doprinos proslavljanju Boga, istine pravde, otadžbine i lepote. Naša zbirka pesama ‘Vaskrsenja dan’ ima taj smisao”, kaže episkop Fotije u intervjuu za „Politiku” od 5.juna 2023.
Kada ste napisali prvu pesmu?
Pesme sam pisao od mladosti, ali neke su nestale, kao potoci. U novije vreme ih sabiram i čuvam, da bih kroz njih rekao neku reč o spasenju čoveka u Hristu. To mi je osnovni cilj, ne zemaljska slava, taština i sujeta. Bog je najveći pesnik koji je premudro stvorio (ispevao) nebo i zemlju i sve što je na njoj, i na kraju stvaranja, šestoga dana, stvorio je čoveka, da njegov život bude raj, to jest – poezija. Pesnički rečeno, Bog je sve ljude stvorio kao poete – sveštenike, da svojim životom i delom slave Boga, svoga stvoritelja kao i lepote tvorevine ovoga sveta. Svi smo mi dakle, jedna pesma, pesma Bogu, ljudima i bližnjima, to jest drugom čoveku.
Koliko je teško napisati pesmu?
Poezija je talenat. Pesma je lepota, a lepota će, po Dostojevskom, spasiti svet. U svakom, pa i u najmanjem stihu pesme, krije se čitav svet, tajna postojanja i života, radosti i umiranja, život i smrt. Pesnik je uvek za život. Naravno, ima i tragičara, ali ovaj život, sa hrišćanskog aspekta posmatrano, je krst i vaskrsenje. Najsavršenija poezija je u žrtvi i u krstu, a pobeda je u vaskrsenju.
Neku pesmu napišem za tren, a neku nikad. To su porođajne muke, ali je plod novi život, nova pesma, stih…
Pesnik živi svojom poezijom, zato je nečija poezija kao mirna reka, a nečija brzoga toka, kao vodopad sa visoka
Da li se za stvaranje pesme može reći da je neka vrsta molitve?
Poznato je da su najveći crkveni Oci bili i pesnici, od proroka Davida, pisca Psalama do velikih teologa i himnografa novozavetne Crkve: Svetog Grigorija Bogoslova, Svetog Jovana Damaskina, Svetog Simeona Novog Bogoslova. Molitve su najsavršenija poezija. Bogoslužbene himne i akatisti su plod crkvenog pesništva. Postoji, svakako, i svetovna poezija. Ona prvenstveno peva o lepoti tvorevine i uopšte, o drami ljudskog života na zemlji. Često, pišući pesmu osećamo kako ona prerasta u molitvu, od zemaljske postaje nebeska. Pesme imaju svoje lestvice i svoju gradaciju. Postoji, naravno, i antipesništvo, ali ono nije tema ovog našeg razgovora.
Većina vaših pesama ukazuje na hrišćanske vrednosti, a neke ste posvetili i najmlađima. Kako deca reaguju na vaše pesme?
Da, neke su pesme kratka prepevana žitija, a u nekima su pouke Otaca i hrišćansko traganje za Bogom i smislom.
Ima ih i rodoljubivih. Te pesme smo, nažalost, gotovo zaboravili, rodoljublje uopšte. Ko od omladine danas zna nešto o Kosovskoj i Pokosovskoj poeziji (ciklusu), o vekovnoj borbi za slobodu od turskog ropstva, o velikanima naše istorije i Crkve.
Nažalost, malo ko. Tome se moramo vratiti, kako su govorili naši novi, veliki učitelji Sveti vladika Nikolaj i Prepodobni avva Justin Đelijski.
Mi Srbi imamo svoju Svetosavsku filozofiju (i poeziju) života i nje bi trebalo da se držimo u svakom aspektu društvenog i političkog delovanja, jer je to jedini put koji naš narod vodi dobru i spasenju.
Pitali ste i za decu. Nema pesme bez dece. Deca su ukras sveta, zbog njih i postoji ova planeta. Sveto Jevanđelje nas sve poziva da budemo kao deca, jer ćemo tako zadobiti Carstvo nebesko. Zato je i svaki greh i nedelo prema deci, kao kamen o vratu počiniocu u reci.
Da li se vraćate svojim pesmama, da li ih ponovo čitate?
Da. Meni se čini da jedna pesma može da kaže koliko i roman, ali se pesma brže pročita. Zato je budućnost poezije u digitalnom svetu sigurnija. Sveti starac Porfirije je govorio, ako neko želi da bude hrišćanin, on mora da bude pesnik. Racionalizam i logika nas vezuju za ovaj svet, dok nas pesma više uzvodi Bogu, kraju, ali u večnosti i beskraju.
NJegova svetost patrijarh srpski gospodin Porfirije je prošle godine dao izvanredan intervju za beogradski „Radio 202” gde je govorio o rokenrolu i svojim omiljenim grupama i pesmama, i napravio je svoju top listu koja je puštana na radiju. Da li ste i vi u mladosti slušali rokenrol?
Svi smo mi u mladosti slušali pop i rok muziku. I tu, kao i u svemu, postoje rang liste, klasici, oni popularni itd.
Ali ljudi na kraju uvek prepoznaju vrednost i toga se drže. Da, mislim da je Patrijarh svojom listom hteo da se približi mladima, da vide da i mi ljudi iz Crkve, kako se to obično kaže, nismo pali sa Marsa, ali da svaka muzika treba korak po korak da nas vodi ka uzvišenijem i savršenijem, a to je Bog. Tek u Bogu i Crkvi sve dobija svoj puni i večni smisao, kako ljudski život tako i filozofija, poezija i muzika.
Aleksandar Bojović
NEDOĐIJA
Bledo i sve bleđe,
retko i sve ređe
o Kosovu se zbori,
nema Lazara,
nema Miloša
da o tome progovore,
da zavapiju,
da zaridaju,
o Kosovo grdno sudilište,
zar za tebe nema Srba više,
već se novim Muratima
pokoriše
i njihovom zloslovlju,
jer zlo slove
da Kosovo više srpsko nije,
nego neke zemlje Nedođije
Episkop Fotije
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: politika
