Velikić smatra da je svaki čovjek „adresa“, da „adresa“ nije samo mjesto gdje čovjek živi, već da ima širu konotaciju.
„Svaki čovek je adresa koja se kreće. Ja sam sve objasnio i napisao, a nisam rekao ulicu, jer kad bih to rekao, doveo bih u kontekst ono što ne treba. Roman „Adresa“ je roman o Beogradu, a moja ideja je i bila da napišem roman o Beogradu. Knjigu sam najvećim delom pisao 2018. godine i događaji koji su se tada odigravali, nisu bili tema, ali su zaista uticali na mene i roman“, rekao je Velikić.
Književnik je unuk željezničara i smatra da ukidanje glavne beogradske željezničke stanice nije šok, već civilizacijski grijeh koji se mnogo odrazio na njega.
„Ako zamislimo Beograd, ili svaki drugi grad, sve što se događa su strašni ožiljci, strašne negativne tetovaže. Nakon toga sam shvatio da ja ne mogu pisati roman o Beogradu, a da moji junaci nisu svedoci svega toga. Tako da, više nego u mojim prethodnim romanima prisutna je neka svakodnevica i neki politički momenat se, takođe, upleo u tu knjigu. Roman je književnost u kojoj je neuobičajeno veliki procenat i političkog. To nije bio moj slučaj u mojim ranijim romanima“, iskren je Velikić.
Glavnim likovima romana, neobično, smatra i Beograd ili Vladana Todorović.
„Beograd i Vladan Todorović se prepliću, ali on je dobri duh grada. Svaki i najmanji grad ima svog dobrog duha. Onog trenutka kada odredite profesiju svog glavnog junaka, vi ste odredili perspektivu romana. Smatram da bi neki grad i državu osetili, najbolje ih je gledati kroz velike sisteme kao što je recimo pošta. Dakle, sistem pošte, to je država u državi, a moj glavni junak je dokumentarista u muzeju pošte“, naveo je Velikić.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: desavanjaubijeljini.com