Gost emisije „Oko u Oko“ i portala Dešavanja u Bijeljini bio je prim. dr Miodrag Femić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije koji je pričao o svom životnom putu, aktivnostima kojima se bavio, ali i fizikalnoj medicini i rehabilitaciji uopšte.
„Fizikalna medicina i rehabilitacija je jedan vid medicine koji, kao specijalizacija, postoji otkad je medicine i koja se baviti problematikom od trenutka rođenja pa do smrti. Ti mali pacijenti su, pogotovo za mene, najljepše duše s kojima čovjek voli da radi, barem ja volim da radim, i kojima je naša pomoć tako reći, od vitalnog značaja za mnoge stvari, kao i kod odraslih pacijenata, Fizikala medicina i rehabilitacija je nauka koju mi sprovodimo u praksi. Osnova je da se pomogne pacijentu da dođe ili da se vrati u svoje pređašnje, normalno stanje kada nije bio bolestan. Znači, pacijent koji je nepokretan i polupokretan, uz određenje fizikalne procedure, da ga vratimo da bude pokretan, da sam može da funkcioniše, da sam sebe može da opslužuje i da mu nije potrebna tuđa pomoć, što mi kažemo personalna asistencija. I dan danas, u pojedinim ustanovama, kad kažete fizikalna medicina, rehabilitacija ili fizijatar, malo se to drugačije gleda, da ne kažem, na nekom minimumu – šta će, recimo, jedan fizijatar na hirurgiji, na ortopediji ili na neurologiji, a mi smo uspeli to da dokažemo da svaki pacijent posle operativnog zahvata ili posle određene vrste bolesti ili inzulta, bilo čega, krećem sa ranom rehabilitacijom – što prije da ga vratimo u situaciju da ne kažemo na pređešnje stanje da može da se brine o sebi“, objasnio je doktor Femić.
Kako kaže, od izuzetnog značaja je rad u ambulanti, kada imate pacijente sa raznom etiologijom i sa dijagnozama – „nikada bolestan čovjek ne dolazi kod mene za to da bi me vidio, nego uvijek dolazi zato što mu nešto treba i što ima svoju problematiku kada je u pitanju zdravstveno stanje“.
„Ja uvijek kažem, svakome je svoja muka najteža. To je ono standardno. I moj cilj i mojih kolega, jeste da u datom trenutku prepoznamo o čemu se radi, da vidimo šta možemo da uradimo, a ako ne možemo mi, da pošaljemo tog istog pacijenta onome ko to može da uradi. Što se tiče odelenja – svaki primljeni pacijent koji ima operativni zahvat ili se uradi operativni zahvat, zavređuje ranu rehabilitaciju u smislu da ga što pre podignemo na noge i da ga što pre osposobimo da može sebi pomoći. To je bitno i na odelenju hirurgije, i na odelenju ortopedije, i neurologije, i pedijatrije i na odelenju posle porođaja… Pokazalo se i svugde u svetu se daje puno na tu ranu rehabilitaciju da pripremimo pacijenta da bi se mogao poslati taj pacijent na dalje lečenje odnosno na sekundarnu stacionarnu rehabilitaciju ukoliko to zavređuje i potrebno je da može da svoj život vrati u normalnu“, rekao je dr Femić i naglasio da ne postoji rad fizijatra bez terapeuta.
Jedan vid liječenja, odnosno baza njegovog rada, kako kaže, jeste ultrazvučna dijagnostika.
„Ja radim eho mekih tkiva lokomotornog sistema, znači mišića i zglobova, gde koristimo ultrazvučne talase u dijagnostičke svrhe da vidimo ono što drugim dijagnostičkim sredstvima ne može da se vidi. Ja sam i pre govorio, to je jedna od dijagnostičkih radioloških procedura koja je idealna iz više razloga. Prvo, ne košta puno, drugo dostupna je, treće, nema zračenja, što znači da vi možete koliko hoćete puta sondu staviti, pogledati i pratiti tok razvoja problematike na lokomotornom sistemu. Četvrto, ne treba skupa aparatura, kao što su magnet, CT… Jedina „falinka“ u svemu tome jeste što, da bi bio dobar ljekar dijagnostičar, moraš dosta da znaš, znači, zavisi rezultat svega toga i nalaz od znanja onoga ko radi ultrazvučnu dijagnostiku. Ultrazvučna dijagnostika nije samo vezana za lokomotorni sistem, postoji i za sve ostalo – i za meka tkiva abdomena, postoji i za krvne sudove, za centralani nerni sistem… Ja sam se najviše opredelio i u tom pravcu iz prostog razloga što moja specijalizacija jeste vezana za to i ja sam samo nadopunio moju specijalizaciju, da mogu kvalitetno da radim svoj posao fizijatra, odnosno ljekara specijaliste fizikala medicije i rehabilitacije“, rekao je dr Femić i dodao da je ultrazvučna dijagnostika potrebna svima.
Dr Femić je govorio i o problemu dobijanja uputnica za bolničkog fizijatra.
„Pacijenti imaju taj problem. Ja to već godinama govorim. Ne znam šta je razlog, obično su njihovi izgovori – imamo mi svoje fizijatre, a ako uzmemo da po Zakonu i pravilnicima, vi kao pacijent imate pravo da se liječite kod koga hoćete, onda ne vidim razlog zašto ne daju uputnice u Domu zdravlja, Porodičnoj medicini za bolničkog fizijatra. Postoje određene dijagnoze gdje ne upućuju da bi se recimo poslao na banjsko liječenje recimo van Republike Srpske, međutim, ima dosta tih dijagnoza koje zahtevaju bolničko lečenje i ne vidim razlog zašto pacijent… ako Vi imate poverenje u mene do sada, zašto vaš porodični lekar ne da Vam uputnicu da dođete do mene. To već traje duže godina i ja se nadam da u narednom periodu će malo više biti na strani pacijenata nego na strani tih procedura i pravilnika koje su oni donijeli na svom nivou ustanove, ne na nivou zakona. Jer zakon je decidan da vi imate pravo doći“, objasnio je dr Femić i nastavio po pitanju liječenje u banjama.
„S obzirom na situaciju, koja je inače prisutna u našem društvu, tu su sada sve veći i veći problemi da bi pacijent mogao da ode na banjsko liječenje. Zašto? Postoji pravilnik koji se menja sukcesivno, odnosno Fond zdravstvenog osiguranja je doneo taj pravilnik i on menja shodno, da kažem svojim finansijskim sredstvima. Ja, da bih poslao Vas na rehabilitaciju, moram da imam svu moguću papirologiju, odnosno nalaze koji zadovoljavaju pravilnik po kome se šalje na rehabilitaciju. Vrlo često, pogotovo u zadnje vrijeme, bez obzira što Vi imate pravo na rehabilitaciju, komisija u Fondu daje negativno rešenje iz njima znanih razloga. Ne ulazim u to, to je njihov deo posla. Prepostavljam da su finansijska sredstva izuzetno ograničena i da onda jednostavno, na osnovu svojih nekih indikacija ili pravila koje su oni donijeli kod sebe, daju rešenja da mogu ljudi da idu na rehabilitaciju. Moj stav je sledeći – što više ljudi pošalješ na rehabilitaciju, manje izdvajaš za personalnog asistenta, manje izdvajaš za tuđu negu i pomoć, manje izdvajaš za lekove i za lekovita sredstva koja su potrebna tim ljudima, što znači ušteda je direktna po tom pitanju i to nisu mala sredstva“, istakao je dr Femić.
On smatra da je u Banji Dvorovi „mnogo para, ali niko neće da ih uzme“.
„Banja Dvorovi je Bogom dana kao rehabilitaciona ustanova i kao banja da na ogromnom regionu ovde može da cveta i da uživa. Sami ste svesni šta je dosta sad se izdešavalo i tako dalje. Imamo divne kolege koji znaju dole svoj posao. Znači, samo je u pitanju dobra volja da se, ako ne ništa za naše ljude, na ovoj regiji, napravi određena mogućnost da mogu na određen način da idu na rehabilitaciju. Ja se već preko 30 godina bavim turizmom, pogotovo banjskim turizmom. Od 1996. godine i prije toga se bavim… Ja sam s mora, ja sam iz Herceg Novog tako da mi je turizam u krvi i poznajem odlično turizam. Mi imamo tako divne banje i tako divne predele gde može da se iskoristi banjski turizam i da se uzmu ogromna finansijska sredstva s jedne strane, a s druge strane na zadovoljstvo onih koji će dati ta sredstva. Samo da se napravi mogućnost da se to iskoristi. Ja to uvek govorim. Uzmite recimo u Bogatiću bazene gde smo svi išli u termalnu vodu, a mi imamo svoju termalnu vodu ovde. Imamo banju koja je prelepa, samo treba uraditi određene stvari i ljudi će sami doći. Znači, imamo tu mogućnost i smatram da je izuzetno nedovoljno koristimo u svrhu turizma, banjskog turizma i ostalog vida turizma, s obzirom da imamo takve divne predele gde možete i da pacijente koji su tu iskoriste da odvedete i u drugu banju na druge izvore. Postoji mnogo mnogo mogućnosti koji će vam donijeti finansijsku korist na zadovoljstvo onih koji su došli“, ispričao je dr Femić.
Kako dalje navodi, stanje u zdravstvu Republike Srpske nije katastrofalno, ali je ozbiljno loše.
„Danas ne mogu da kažem da je katastrofalno, ali je izuzetno ozbiljno stanje u smislu tom što sve više padamo u tom sistemu kad govorimo o kvalitetu i kvantitetu zdravstvenih usluga. Mi imamo veliki broj usluga koji dajemo, ali nema ko da radi te usluge. Evo i zadnja vest, ja sam tu uvek govorio, zadnja vest je da imamo 23 lekara na 100.000. Najmanje u regionu. Znači ništa nije urađeno da se poboljša situacija ljudskih resursa u tom pravcu, da nam ljudi ne odlaze, nego da budu zadovoljni ovde. Situacija je vrlo loša iz prostog razloga što se ne uplaćuju doprinosi – prvo za zdravstveno osiguranje, to ste i Vi svedok. To je već odavno. Većina zdravstvenih ustanova… nije im uplaćeno zdravstveno osiguranje. Pojedine ustanove nisu platile određen broj meseci i godina penziono osiguranje, što predstavlja klasičan kriminal ako gledamo zakon. Što se tiče materijala… i to je već na izdisaju s obzirom da su to ogromna finansijska sredstva. Kad uzmemo da Fond zdravstvenog osiguranja, koji ovde nije servis, što bi inače trebalo da bude, u jednoj finansijskoj dubioziji, onda ne možete ni vi očekivati da ćete poslovati pozitivno, jer nemate mogućnosti, pošto se novac dobije od Fonda da poslujete pozitivno, da imate mogućnost da budete „u fulu“… Ne možete da date sve svoje usluge kad ne imate ni sredstava, ni kadrova“, rekao je dr Femić i nastavio o odlasku doktora sa ovih prostora:
„Još prije deset godina sam ja molio resornog ministra da razmotri situaciju da ne dođemo u situaciju kao što je bila došla Slovenija, da je 52% ljekara otišlo u Evropsku uniju. Ja sam tada govorio da ćemo doći u situaciju kada nećemo imati dovoljan broj ljekara i medicinskog osoblja koji će moći da pomognu, odnosno da rade i da održe zdravstveni sistem. Nažalost, nisu me poslušali iz njima znanih razloga. Mi smo sad došli u situaciju da nam odlaze lekari iz zdravstvenih ustanova, da odlaze u EU. Mogu da prihvatim da odu u Evropsku uniju, zapad je zapad… ali lekar naš, recimo, iz Banjaluke, ode u Federaciju gde je duplo veća plata ili troduplo veća plata nego što je u Republici Srpskoj. E, to je ono poražavajuće što se dešava, ako smo mi jedna država, Bosna i Hercegovina, onda po pravilu bi to trebalo da bude jednako. Nažalost, razlika je ogromna i onda ta nesigurnost, ali doslovno nesigurnost zdravstvenog radnika, a i ostalih struka, jednostavno pokreće ljude da se razmišljaju na odlazak i da se više nikad ne vrate. To je strašno. Mi imamo zadnjih deset godina ogroman odliv zdravstvenog kadra, kad govorimo o medicini, i drugog kadra kad govorimo o drugim profesijama“, objasnio je dr Femić.
Što se tiče neuplaćenih doprinosa, dr Femić navodi da pacijenti nemaju problem s tim, jer, tvrdi, doktori uvijek odrade svoj dio posla.
„Što se tiče pacijenata, mi smo s naše strane uvek odradili svoj deo posla. Meni je neuplaćeno 42 meseca od prethodnih garnitura, neuplaćeno za penziono, nikada nam nije uplaćeno zdravstveno, ali mi opet funkcionišemo na nivou ustanove i nikada nijedan pacijent, zbog toga što nama to nije uplaćeno, nije imao problematiku da mu damo zdravstvenu uslugu ili pomoć ili obradu dijagnostiku kad dođe kod nas. Problem je jedino ako on nema uplaćeno. Tu postoji problematika, prvo na nivou porodične medicine, a onda na nivou da ne može dobiti uputnicu kod nas. Dosta često kod mene dolaze ljudi i plate privatno da odradim svoj deo posla i da ih uputim negde gdee mogu. Onda, oni koji imaju novca, odu i nastave svoje lečenje u svojoj režiji. Oni koji ne kupe neke tablete od kojih su čuli ili „od doktora Googla“, iskoristiti tu priliku, tako da tu je problem. Nikada nije bio problem nas, kao nas, prema pacijentu, nego je uvek to bilo od strane pacijenata on ako nema, to je već problem“, rekao je dr Femić.
Doktor Femić je poznat kao sindikalni radnik, bio je predsjednik Unije sindikata radnika u zdravstvu Republike Srpske, predsjednik Strukovnog sindikata doktora medicine Republike Srpske, predsjednik Međunarodne asocijacije doktora medicine za jugoistočnu Evropu.
„Sindikat je, ustvari, opozicija u zdravstvu. Sindikat je jedan formacija koja se bori za prava radnika, koja zastupa zdravstvene radnike, odnosno u ovom slučaju, to je lekare Republike Srpske. Bio sam predsednik dugo godina, član sam i dan danas tog sindikata, tako da cilj, odnosno naša borba bila da obezbedimo što bolje uslove za rad i život naših članova. Urađeno je dosta toga, prvi sindikat, koji je bio je Sindikat lekara, prvi sindikat koji je ušao u Evropsku konfederaciju sindikata je bio Strukovni sindikat lekara Republike Srpske i dan danas je član. Ta Konfederacija broji preko 20 miliona članova. Uspjeli smo da uđemo u Evropsku uniju u tom segmentu, da prepoznaju našu problematiku i s jedne strane su uvideli da na ovim prostorima ništa se mnogo ne razlikuje. Problematika, u odnosu na Evropsku uniju, u smislu rada. Kad smo seli da razgovaramo, kad su oni videli šta smo mi uradili za svoje lekare, i na koji način nije bilo više pitanja oko prijema. Znači, mi smo u roku šest meseci primljeni kao aktivni član i od tada smo aktivni član i dan-danas imamo njihovu podršku vezano za tu sindikalnu borbu koju su nastavile moje kolege. Svojevremeno dok sam bio, tada je bila problematika prvo vezano za ove doprinose, kada sam pokrenuo 37 krivičnih prijava protiv direktora zdravstvenih ustanova zbog neuplaćivanja tih doprinosa. Ne bi to mogao ni uraditi da nismo imali podršku Evropske unije, jer njima je to bilo nezamislivo da se dešava to kod nas“, ispričao je dr Femić i rekao da ipak nisu uspjeli da obezbijede mogućnost da ljekari ne odlaze za 13 godina koliko je bio na čeku Sindikata.
Kaklo kaže, opstrukcije prema sindikatu uvijek postoje.
„Pa obstrukcije postoje i dan-dan od vrha države, jer nijednoj državi ne odgovara jak sindikat. Postoje opstrukcije, iz prostog razloga, zato što članovi sindikata su elita, odnosno sve su lekari, sa visokostručnim obrazovanjem, sa ogromnim godinama škole i onda jednostavno to su ljudi koji razmišljaju o sebi i pri sebi i vrlo retko hoće dozvoliti da drugi upravlja njima. Masa je tu ideja, mislim, ja to ne mogu više, pozaboravljao sam, masa ideja je bila koje smo mi dali resornom ministru, jednom, drugom, trećem, koje smo mi govorili šta treba i kako treba. Ne zato da bi mi oštetili državu ili da bi oštetili ovaj narod, ne. Nego da jednostavno ne dođemo u situaciju da razmišljamo da li će moja porodica imati od čega da živi, da li ću imati ja od čega da radim, da li ću ja imati sredstva da radim i gde da radim. To je bio cilj svega toga, ne lična korist. Niko tu ne gleda ličnu korist, u tom smislu, nego jednostavno – ona sigurnost koju sam malo pre rekao. Samo da postoji sigurnost da bi mi mogli da radimo. Ako sam ja siguran i Vi ste mi sigurni koa pacijent“, objasnio je dr Femić.
Dr Femić je učestvovao u mnogim projektima koji se tiču rada sa djecom – projekat „Djeca traže“ u sklopu Međunarodne asocijacije doktora medicine za Jugoističnu Evropu, uloga đačke torbe na lokomotorni sistem… Rezultati su bili značajni.
„Bivša međunarodna asocijacija doktora medicine za Jugoističnu Evropu je proistekla iz Sindikata Srbije, Republike Srpske i ostalih udruženja koji su bili kao osnivači. Njena centrala bila je ovde i ja sam bio na čelu od početka do kraja. Radili smo taj deo posla i između ostalog najviše smo radili projekte. Jedan od projekata koji je međunarodno priznat jeste „Djeca traže“, odnosno uticaj đačke torbi na lokomotorni sistem. Radi se o tome da je taj projekat obuhvatio dvije osnovne škole, znači djecu koja su od prvog do osmog razreda u dvije škole „Vuk Karadžić i Jovan Dučić, gde smo izvršili preglede lokomotornog sistema kod te dece. Dobili smo rezultate, gde smo izvršili inspekciju, preglede, težinu đačke torbe, način nošenja, sve ono što ta deca rade u toku svojih 5-6 sati koliko su u školi. Došli smo do frapantnih rezultata gde ja, da budem iskren, u startu pitali smo da li smo šta pogrešili, nismo nešto napravili kako treba. Pa smo se onda presabirali, pa smo dali određenoj kući da obradi tu statistiku i kad je to vraćano nazad, kad smo videli, došli su do frapantnih podataka da naša deca, zbog težine đačke torbe, koja je bila od 2,5 do 13 kilograma za decu koja su od prvog do šestog razreda… Došli smo do frapantnih podataka da je to preko 95% problematike na lokomotornom sistemu, od krive kičme, od krivih stopala, od lošeg držanja. Onda smo to uporedili sa prijašnjim nalazima koji su recimo u Rumuniji i koji su radili u Srbiji i ispostavilo se da je to tako. Taj rad smo prikazali na Međunarodnom kongresu, gde je izuzetno prihvaćen i pobudio je pažnju i mi smo dali kao predlog koji je delomično prihvaćen, a to je da se urade ormarići za tu decu, da budu u školi i da deca svu tu tešku literaturu, odnosno knjige ostavaju u školi, a da kući nose poluprazne torbe i da dolaze i da na taj način s jedne strane pomognemo toj djeci. To smo uspeli u ove dve škole i uspeli smo u školi Brodac, da obezbedimo nešto ličnim finansiranjem, nešto preko opštine i nešto preko škole, da obezbedimo te ormariće“, naveo je dr Femić i rekao da je ostao zatečen da se 60-70% roditelja nije odazvalo na poziv Bolnice da pomognu djeci sa teškim deformacijama.
Pored djece u osnovnoj školi, radio je i sa djecom u srednjoj medicinskoj školi i sa studentima fakulteta Apeiron.
„Imao sam priliku da predajem u Medicinskoj školi odelenjima fizioterapeuta i tad sam uspio da prenesem svoje znanje i znanje iz prakse i da osposobim dosta dece, da im pomognem u svom budućem radu. Tako da danas imamo određen broj dece koje su nastavili da budu fizioterapeuti, da rade kao fizioterapeuti. Određen broj dece su kod mene u Bolnici i bave se medicinskom strukom. Predavao sam i na Apeiron fakultetu studentima, isto tako par predmeta vezanih za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i tu sam preneo svoje znanje“, rekao je dr Femić.
U svojoj karijeri sarađivao je sa brojnim udruženjima – Boračkom organizacijom, Udruženjem multipleskleroze, Udruženjem distrofičara u Srpskoj i Bijeljini.
„To je populacija koja treba 24 sat pomoć, da budemo iskreni – u svakakvom smislu. Imao sam tu sreću od 1996. godine da sam u Udruženju distrofičara gde sam im pomagao i omogućavao banjska liječenja van Republike Srpske, ono što im treba. Od 2009. godine u Udruženju multipleskleroze u Bijeljini i dan-danas sam sa njima. Svaki njihov član, ukoliko može, a to je moj cilj i njihov cilj da samostalno živi, da mu ne treba personalni pacijent – vi ste već pobedili. Nažalost, sve mlađih i mlađih koji ima problema… Od 1996. godine sam u distrofičarima, 15 godina sam u multiplo, sa borcima sam od prvog dana, znači od 2003. godine, sve što treba znači vezano, i kad treba da idu u kolektivnu rehabilitaciju dođu kod mene, posavjetujem se, dajem predlog, znači, nikakav problem nije, kad je problematika“, rekao je dr Femić.
Doktor Femić je član i osnivač Hilandarskog ljekarskog društva.
„Ja i moja supruga smo članovi i jedni od osnivača Hilandarskog ljekarskog društva. Uloga Društva je da njegove tradicije postoje tzv. Prvi hilandarski lekarski kodeks. Uloga tog Kodeksa, po prvi put, jeste da lekari imaju svoj Pravilnik, po kome će se oni ponašati. Koristi se svaka prilika da možemo da odemo u manastir Hilandar i da sa svog stanovišta, znači sa lekarske struke, pomognemo našim članama u Hilandaru po pitanju očuvanja njihovog zdravlja i da promovišemo taj rad i taj kodeks, pogotovo mlađim kolegama i ostaloj populaciji, da mi imamo jednu prelepu istoriju koja se vrlo često zaboravlja po tom pitanju i da je imamo da se možemo svi ponositi“, istakao je dr Femić.
Doktor Femić je imao priliku i da radi sa roniocima u hiperbaričnoj komori. Pored toga, dobrovoljni je davalac krvi – krv je dao 56 puta.
Posebno što je potrebno da se istakne je i da je osnivač Svetosavskog bala ljekara Republike Srpske.
„Uvek su postojane ljekarski balovi. I na Starom dvoru i na Austrogarskom dvoru su postojali balovi, postojali su lekarski balovi i onda jednostavno ideja mene i moje supruge i mojih kolega je bila da nešto uradimo u tom smislu promovisanja. Došli smo na tu ideju s obzirom da sam se bavio turizmom i da znam kako to ide. Palo nam je na pamet, što ne bismo napravili jedno fino druženje, gospodsko druženje, odnosno druženje koje će oživeti onu lepu prošlost, našu lepu istoriju na ovim prostorima. Tako smo 2005. godine napravili prvi lekarski bal u Bijeljini, koji je izuzetno bio propraćen i to je bilo da se tražila ulaznica više. On je održan u hotelu Drina i to je bilo fantastično, U okviru tih balova, mi smo uvek imali fenomenalnu tombolu, tako da je i to s jedne strane bilo, a te donacije koje smo imali, mi smo svojim delom davali deci, slali smo ih preko zime, određen broj dece bez roditelja ili s jednim roditeljem, slali na zimovanje po sedam dana, jer smo dali mogućnost da odu negde ili na liječenje. Uglavnom ta sredstva su nam koristila za te svrhe“, završio je dr Femić razgovor za portal Dešavanja u Bijeljini.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: desavanjaubijeljini.com
