Na dobar kvalitet ukazuju i parametri vlage koja je u vrijeme žetve iznosila od 11.5 do 14.5 odsto, dok se hektolitarska masa zrna na semberskim poljima kretao od 80 do 82, zbog čega se od ovršenog zrna može očekivati veći prinos brašna.
– Prema procjeni Odjeljenja za poljoprivredu oko 50 odsto površina pod pšenicom je zasijano van optimalnog roka zbog sušne jeseni, a pšenici takođe nije pogodovao mart i april bez kiše. Padavine tokom maja znatno su poboljšale prinos i kvalitet ove žitarice – pojasnio je Vučković.
Što se tiče podsticaja, on je naveo da je Pravilnikom o uslovima i načinu ostvarivanja novčanih podsticaja za razvoj poljoprivrede i sela, koji je donijelo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za 2020. godinu, ukinut podsticaj od pet feninga za kilogram otkupljene pšenice, ali je podsticaj po hektaru obradive površine pod pšenicom povećan sa 200 na 300 KM.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: desavanjaubijeljini.com
