Ustavni sud BiH delimično je usvojio apelaciju Nenada Suzića koji je optužen za obljubu devojčice u Banjaluci.
On je podneo apleciju u avgustu 2019. godine protiv rešenja Vrhovnog suda RS i Okružnog suda Banjaluka kojima mu je određen pritvor. Ustavni sud BiH je zaključio da je Suziću povređeno pravo na slobodu i sigurnost ličnosti, koje garantuju Ustav BiH i Evropska konvencija, kada su redovni sudovi propustili da navedu konkretne razloge i okolnosti koje opravdavaju zaključak da bi njegovo puštanje na slobodu narušilo javni red.
U Suzićevoj apelaciji je navedeno i da mu je povređeno pravo na pravično suđenje, ali je to odbijeno kao nedopušteno uz objašnjenje da je taj deo apelacije „preuranjen“.
Protiv Nenada Suzića, bivšeg ministra prosvete RS i profesora na Univerzitetu u Banjaluci, u oktobru je podignuta optužnica kojom se koji se tereti za obljubu trinaestogodišnjakinje, a pritvor mu je nakon toga produžen do izricanja prvostepene presude, a najduže dve godine od dana potvrđivanja optužnice.
Međutim, Suzić je, preko svog advokata, apelaciju Ustavnom sudu BiH podneo pre toga, odnosno u vreme pre podizanja optužnice, kada mu je pritvor produžavan za dva meseca.
Veće Okružnog suda Banjaluka je obrazložilo da je predlog tužilaštva za produženje pritvora bio osnovan, da su cenjeni svi do tada prikupljeni dokazi, a istaknuto je i da se radi o teškom krivičnom delu, kao i posebne okolnosti koje su pratile način i mesto izvršenja.
Nadalje, sud je prilikom odlučivanja o pritvoru cenio i okolnosti na strani apelanta i to da je prosvetni radnik i profesor na fakultetu, te da se i zbog toga od njega očekivalo pedagoško ponašanje, a ne radnje koje su opisane u naredbi o sprovođenju istrage.
Kao vanredna okolnost uzeta je u obzir i zainteresovanost medija, a time i javnosti o sumnjama za počinjenje navedenog krivičnog dela.
Okružni sud je imao u vidu i da u spisu postoji „pismo za javnost“ mesne zajednice Debeljaci u kojem 58 meštana iskazuju „neverovanje da je apelant počinio krivično delo za koje se sumnjiči“.
– U usku vezu s tim, Okružni sud je doveo okolnost da u istoj mesnoj zajednici živi i porodica maloletne oštećene, što stvara mogućnost okupljanja i protesta građana. Sve napred navedene okolnosti, kako smatra Okružni sud, predstavljaju vanredne okolnosti koje dovode do zaključka da bi puštanje apelanta na slobodu rezultiralo stvarnom pretnjom narušavanju javnog reda – obrazloženo je.
Međutim, Ustavni sud BiH je zaključio je da je pozivanje redovnih sudova prilikom određivanja pritvora na to da bi puštanje osumnjičenog na slobodu moglo dovesti do narušavanja javnog reda, „proizvoljno“, te da su Okružni i Vrhovni sud izneli samo pretpostavke.
Ustavni sud BiH je zaključio da su redovni sudovi propustili utvrditi postojanje vanrednih okolnosti i jasno konkretiziovati kojim radnjama i dešavanjima bi nastupila stvarna pretnja narušavanju javnog reda i mira.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: novosti.rs
