Vernici Srpske pravoslavne crkve danas slave Svetog Aleksija, poznatog još i kao „Čovek Božiji“. Ovaj svetitelj smatra se zaštitnikom prosjaka, putnika, bolničara, hodočasnika i dadilja. Veruje se da Sveti Aleksije brine o svim ubogim i nesrećnim ljudima i da bi trebalo da mu se mole svi koji traže isceljenje čitanjem posebne molitve. U srpskom narodu postoji još jedan običaj koji bi trebalo ispuniti na dan Svetog Aleksija.
Sveti Aleksije, običaji i verovanja: Pomolite mu se za isceljenje bolesnih i obavezno dajte milostinju.
Rođen je u Rimu za vreme vladavine cara Honorija, u uglednoj i veoma bogatoj porodici. Njegovi roditelji, i pored svog raskošnog života, bili su veoma pobožni i bogougodni ljudi. Aleksije, kao njihov sin jedinac, bio je odgajan u atmosferi vere i bogoljublja. Aleksije je bio prinuđen na brak, ali su njegova vera i želja da služi Bogu nadmašile sve materijalne i društvene obaveze. Već prve bračne noći pobegao je od kuće i posvetio se isposničkom životu. Narednih 17 godina proveo je kao prosjak, lutajući po mestima širom Rimskog carstva, šireći hrišćanstvo i neprestano se moleći Bogu.
Posle 17 godina lutanja, lađa na kojoj je Aleksije bio, zbog jakih vetrova skrenula je sa svog prvobitnog puta i nanela ih do Rima. Svetitelj je to shvatio kao znak i posetio kuću svojih roditelja. Otac i majka nisu prepoznali prosjaka koji je tog dana došao na njihova vrata, ali su mu dozvolili da živi u kolibi u njihovom dvorištu. Aleksije je nastavio svoj isposnički život tu, živeći još 17 godina nadomak roditeljske kuće, ali sve vreme ostajući nepoznat svojim roditeljima.
Prema predanju, kada je Sveti Aleksije preminuo, začuo se glas iz crkve Svetih apostola koji je navodio prisutne da „potraže Čoveka Božijeg“. Car, patrijarh i njihova pratnja stigli su do Aleksijeve kolibe, gde su otkrili istinu. Svetitelj je pronađen mrtav, a u ruci je imao papir na kojem je, neposredno pred smrt, zapisao svoju životnu priču. Iz toga su roditelji i njegova supruga saznali ko je zapravo bio prosjak kojeg su primili u svoj dom. Predanje kaže da mu je lice „svetlelo kao sunce“.
Kad je otkriveno da je prosjak zapravo bio njihov sin, Aleksejevi roditelji su bili neutešni. Utešili su se videvši čuda koja je „Čovek Božiji“ činio i posle smrti. Hrišćani veruju da su se dodirom njegovog tela lečili mnogi bolesnici i da je iz tela Svetog Aleksija poteklo sveto miro. Sahranjen je u kovčegu od mermera i smaragda. Glava mu se nalazi u Svetoj lavri na Peloponezu.
Sveti Aleksije – običaji i verovanja
Sveti Aleksije se smatra zaštitnikom prosjaka, putnika, bolničara, hodočasnika i dadilja. Narod kaže da „Čovek Božiji“ brine o svim ubogim i nesrećnim ljudima i da, na njegov dan nikako nije dobro oterati prosjaka sa vrata ili mu odbiti milostinju, jer ćete tako uvrediti svetitelja.
Postoji još jedan običaj koji pravoslavni vernici poštuju na dan Svetog Aleksija. Ukoliko niste u prilici da odete u crkvu, pomolite se kod kuće za zdravlje i isceljenje svih bolesnih koje poznajete. Veruje se da molitva Svetom Aleksiju ima čudotvornu moć i da pomaže u isceljenju bolesnika.
Molitva Svetom Aleksiju
„Uzvisio si se u vrlini i očistivši um, ka Željenom i Uzvišenom si dospeo. Bestrašćem si ukrasio svoj život i izuzetni post si primio sa čistom savešću. U molitvama si bio kao bestelesan, i zasijao si kao Sunce u svetu, preblaženi Aleksije.
O predobri Sveti Aleksije, pomozi nama grešnim da svojim molitvama zadobijemo milost Božiju. Očisti nam srca i duše, da možemo voleti Gospoda i služiti mu čistim srcem, kao što si ti učinio kroz svoj život ispunjen verom i ljubavlju. Ispuni nas milošću i pomozi da pronalazimo utehu i isceljenje.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: desavanjaubijeljini.com
