Pre više od 210 godina, 12. februara 1804, umro je Imanuel Kant, filozof i prosvetitelj, koji je uneo revoluciju u dotadašnji način razmišljanja o bogu, vasioni i ljudima. Njegova sveobuhvatna kritika razuma i njegove ideje o nekom budućem “dobru celoga sveta” upućuju na put veće slobode – upravo danas.
1724. U Kenigsbergu, 22. aprila, rodio se Imanuel Kant. Njegovom ocu Johanu Georgu, sedlaru po zanimanju, i majci Regini to je četvrto od devetoro dece. Roditelji odgajaju svog sina u strogo bogomoljačkom duhu.
Kant je umro pre 214 godina, 12. februara 1804 – a opet su njegova najvažnija saznanja do danas ostala verodostojna i aktuelna. Pored razmišljanja o moralu, vasioni, svetskom miru, o svojstvu lepoga u umetnosti i prirodi, tu je pre svega njegova kritika uma, koja svesno razmišljanje, kao najviši stepen intelektualne zrelosti, istovremeno i ustoličuje i šalje među knjige mudrosti – uprkos svim prigovorima raznih religija. Genijalno u tome, i iznenađujuće u sadašnjem vremenu, jeste upravo postojanje veze između religijske kritike i teorije mira: o čemu bi se drugom, inače, trenutno radilo u Avganistanu i Iraku, ako ne o obezbeđivanju mira putem nekog svetskog pravnog sistema, kombinovanog s jasnim razdvajanjem duhovnih i svetovnih političkih ambicija?
Ono što se na ovaj način sliva u konkretne konsekvence, kod Kanta se relativno kasno pomalja iz dubljih, mnogo temeljnijih razmišljanja. Šta je sudbina? Ima li Boga? Koliko daleko smeju ići oni, koji veruju u Boga, u propisivanju pa čak i diktiranju javnog morala u jednoj državi? Kako to da je jedno republikanski uređeno društvo više sklono miru nego bilo koja vrsta despotije? Je li duša besmrtna? Da li su vreme i prostor ograničeni ili beskrajni? Ima li čovek svoju slobodnu volju?
Sve sama prastara pitanja koja je čovečanstvo sebi postavljalo – a Kant na njih dao nove odgovore, odgovore koji su, doduše, stavljani pod sumnju ili diferencirani, ali koji do danas nikada nisu ozbiljno osporeni. Za kog bi se mislioca u nemačkoj istoriji moglo tako nešto tvrditi?
Izvor: politika.rs
