Ukupna budžetska sredstva planirana Prijedlogom rebalansa Budžeta Republike Srpske za 2024. godinu iznose 5 milijardi i 810 miliona KM.

Srpskainfo je provjerila zbog čega je došlo do povećanja u odnosu na planirani budžet, odnosno za koje institucije/ministarstva je budžet povećan i za koje stavke.

Dodikov budžet netaknut

Iako je planirano uvećanje nisu svi dobili veće budžete, ima i onih kojima su budžeti drastično skresani.

Zanimljivo je da rebalansom budžeta za 2024. godinu budžetska rezerva iznosi 2,8 miliona KM, dok je planiranim budžetom ona iznosila 9,6 miliona KM, što je drastično smanjenje.

U Ministarstvu finansija Republike Srpske, koje je predlagač rebalansa budžeta, međutim, navode da je to u skladu sa zakonom, “kojim je definisano da se budžetska rezerva planira u iznosu do 2,5% od ukupno planiranih budžetskih prihoda umanjenih za planirane grantove za tekuću fiskalnu godinu”.

I dok budžet predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika ostaje netaknut, pa mu je ostalo na raspolaganju 56,5 miliona KM, u Ministarstvu saobraćaja i veza Republike Srpske, na čijem čelu se nalazi Nedeljko Čubrilović (DEMOS), nemaju razloga za slavlje.

Naime, Čubrilović je morao da “skreše” svoj budžet za čak 8,9 miliona maraka u odnosu na planirani budžet.

Rebalansom budžeta za ovu godinu predviđeno je tako da Čubrilovićevo ministarstvo u ovoj godini potroši 16,4 miliona KM dok je ranijim budžetom na raspolaganju imao 25,3 miliona KM.

Najviše “kresanja” bilo je na stavki subvencije, koje su smanjene za čak 9,2 miliona KM.

To smanjenje su osjetile Željeznice Republike Srpske, koje su planiranim budžetom trebale da dobiju 20 miliona KM subvencija, ali će im ovim rebalansom pripasti samo 10,8 miliona KM, ili 9,2 miliona KM manje.

Kresanje budžeta nije mimoišlo ni Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske, i to za čak 68,2 miliona maraka u odnosu na sredstva planirana Budžetom Republike Srpske za 2024. godinu.

Predloženim rebalansom to ministarstvo, na čijem čelu se nalazi Alen Šeranić (SNSD), ove godine na raspolaganju ima 423 miliona KM.

Novac je skinut sa stavke “transferi unutar jedinica vlasti”, tačnije riječ je o novcu koji je bilo planiran za Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske.

Za razliku od ova 2 ministarstava, budžet Vlade Srpske veći je za 1,2 miliona KM i iznosi 22,7 miliona KM.

Povećanje se, kako je navedeno, odnosi na “tekuće rashode”.

Predloženim rebalansom MUP RS, na čijem čelu se nalazi Siniša Karan (SNSD), umjesto 290 miliona KM u ovoj godini moći će potrošiti 304,9 miliona KM, što je uvećanje od 14,9 miliona KM.

Uvećanje je “neophodno” zbog tekućih rashoda za struju, komunalije, prevoz, održavanje i slično.

Zanimljivo je da je stavka “putovanje i smještaj” u MUP RS skočila za skoro milion maraka i iznosi 4,3 miliona KM. MUP RS je povećao stavku i za bruto naknade van radnog vremena za 120.000 KM, te reprezentacije za 160.000 KM.

Među najvećim uvećanjima je stavka koja se odnosi na “otplatu neizmirenih obaveza iz ranijih godina” koja iznosi 5,75 miliona KM.

“Skromna” povećanja

Nešto “skromnije” uvećanje ima Ministarstvo prosvjete i kulture na čelu sa Željkom Stojičić (SNSD) čiji je planirani budžet bio 18,9 miliona KM, dok će rebalansom dobiti 19,8 miliona KM ili 900.000 KM više.

Uvećanje se uglavnom odnosi za nastavak projekta „Opremanje vaspitno-obrazovnih ustanova računarskom opremom i softverom u Republici Srpskoj“. Ovo ministarstvo za te namjene treba da izdvoji ukupno 1,6 miliona KM.

Za 900.000 KM veći je i budžet Ministarstva finansija na čijem je čelu Zora Vidović (SNSD).

Uvećanje se, kako je navedeno u Prijedlogu rebalansa budžeta, odnosi na izdatke za nefinansijsku imovinu.

Milion maraka veći budžet imaće i Ministarstvo privrede i preduzetništva na čelu sa Vojinom Mitrovićem (SNSD), koji na raspolaganju ove godine ima 34,8 miliona KM.

Uvećanje budžeta je bilo “potrebno” zbog povećanje stavke “subvencije na ime podsticaja za povećanje plata radnika”. Ta stavka je povećana za pola miliona KM, dok su grantovi za podršku razvoja privrede uvećani za 300.000 KM i sada iznose 15 miliona KM.

Nešto više novca rebalansom će dobiti Ministarstvo energetike i rudarstva na čelu sa Petrom Đokićem (SP).

Njemu je budžet povećan sa 9,5 na 11,5 miliona KM. To uvećanje je potrebno, kako se navodi, zbog većih izdataka po osnovu depozita i kaucija.

Ministarstvo uprave i lokalne samouprave na čelu sa Senkom Jujić (NPS) dobija 2,3 miliona KM više.

Njoj je tako ove godine na raspolaganju 14,2 miliona KM.

Iznos od 2,3 miliona KM će biti preusmjeren jedinicama lokalne samouprave, ali nije poznato kojim opštinama ili gradovima je to namijenjeno niti zašto.

Još veće uvećanje budžeta očekuje Ministarstvo za evropske integracije i međunarodnu saradnju na čelu sa Zlatanom Klokićem (SNSD).

Njegovom ministarstvu je budžet povećan za 4,5 miliona KM i iznosiće 16,5 miliona KM.

Uvećanje će biti “spiskano” na tekuće rashode čija cijena je skočila sa 4,8 na 8,8 miliona KM u odnosu na planirani budžet.

Pet miliona maraka veći budžet dobija i Ministarstvo porodice, omladine i sporta na čijem čelu se nalazi Selma Čabrić (SP).

Budžet ovog ministarstva iznosiće 78,3 miliona KM, a uvećanje će biti preusmjereno na tekuće rashode.

Šuliću 5 puta veći budžet

Za razliku od ovih ministarstava, ima i onih čiji su budžeti drastično povećani.

Najviše novca rebalansom ide u Ministarstvo trgovine i turizma na čelu sa Denisom Šulićem (SNSD).

Šulićevo ministarstvo, naime, dobija uvećanje od čak 26,5 miliona KM! Budžet je tako sa 6,4 miliona porastao na 32,9 miliona maraka.

Ovo uvećanje, kako se navodi, biće preusmjereno za izdatke “za akcije i učešća u kapitalu”.

Za 11,8 miliona KM veći je budžet Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na čijem čelu se nalazi Savo Minić (SNSD).

Ovogodišnji budžet će tako iznositi 36,7 miliona maraka. Dio novca za koji se budžet uvećava biće preusmjeren preduzeću “Vode Srpske”, tačnije 4,1 milion KM. Planiranim budžetom to preduzeće je trebalo da dobije 11,2 miliona KM, a rebalansom im je odobreno 15,3 miliona KM.

Drugi dio novca, 7,8 miliona KM, planiran je za subvencije poljoprivrednicima u iznosu od 60% od potrebnih sredstava za nabavku traktora “belarus”.

Ministarstvo za naučno tehnološki razvoj i visoko obrazovanje na čelu sa Željkom Budimirom (SNSD) rebalansom dobija 26 miliona KM, ili 8,8 miliona maraka više u odnosu na planirani budžet.

Iznos od 8,5 miliona KM biće preusmjeren Agenciji za informaciono-komunikacione tehnologije Republike Srpske za stvaranje otvorenog, pouzdanog i sigurnog kibernetičkog okruženja, odnosno za nabavku kompleks hardvera i softvera za sajber bezbjednost.

I Ministarstvo rada i boračko-invalidske zaštite na čelu sa Danijelom Egićem (SNSD) dobija veći budžet za 9,8 miliona KM.

Budžet ovog ministarstva u 2024. godini tako će iznositi 489 miliona KM. Budžet je povećan zbog, kako se navodi, većih troškova tekućih obaveza, grantova i slično.

Osim ministarstava u Vladi Srpske rebalansom je planiran i veći budžet za Fond “Dr Milan Jelić” za 8,7 miliona KM. Ukupan budžet ovog Fonda će tako biti 26,7 miliona KM.

Dešavanja u Bijeljini
Izvor: srpskainfo.com

Kada su, sada već davne, 2006. godine, Milorad Dodik i SNSD zasjeli na tron, opozicija u Srpskoj, uz povremene trzaje, i nije imala neke veće šanse da postane vlast.

Veliku priliku, koja je samo to i ostala, imali su 2014. godine, kada je Mladen Ivanić pobijedio Željku Cvijanović u trci za člana Predsjedništva BiH, a Ognjen Tadić, tadašnji kandidat za predsjednika Srpske, za “laku noć” izgubio od Dodika. Danas mu je savjetnik.

Dodiku je na proteklim opštim izborima hrabro na crtu stala Jelena Trivić, koja je, na prvu, čak i proglasila pobjedu, a na drugu izbornu krađu, čega se i danas drži.

Na nedavno održanim lokalnim izborima Trivićeva sa svojom strankom Narodni front nije zabilježila značajan uspjeh. Vidljiviji napredak nije ostvarila ni Lista “Za pravdu i red” Nebojše Vukanovića, dok su SDS i PDP, prema nekim kriterijumima, čak i nazadovali, osvojivši manje glasova nego na prošlim izborima.

Do promjene raspoloženja birača možda i dođe, ali do promjene raspoloženja u redovima opozicije, ako je suditi prema onome ko s kim hoće, odnosno neće, teško.

Opšti izori 2026, iako se na prvu čini, i nisu tako daleko.

“Nešto čega nema”

Pred opozicionarima se pojavila nova slamka spasa. Da li će se za nju uhvatiti? Naime,”najdugovječnija i najstabilnija koalicija na Balkanu”, kako je predsjednik SNSD Milorad Dodik znao opisati politički savez ove partije sa manjim političkim strankama u Srpskoj, pokazuje simptome nestabilnosti.

Dodik je samo dan nakon lokalnih izbora poručio da je jasno da vladajuća koalicija nije podržala Nikolu Šobota za gradonačelnika Banjaluke, već da su na terenu radili isključivo za svoje odborničke kandidate. Iako je tvrdio da se neće svetiti, obračun sa “neposlušnim” partnerima je, čini se, ubrzo počeo.

Na tapetu se, na samom početku, našao Demos. Prvo se, podsjetimo, pojavila informacija da dvoje poslanika iz ove partije prelaze u SNSD, a zatim i da predsjednik stranke, Nedeljko Čubrilović, ostaje bez ove funkcije, ali i bez one u Vladi Srpske. Ipak, (za) sada je Čubrilović sve to predstavio kao “nešto čega nema”.

Govorilo se i o tome da su sljedeći na tapetu Ujedinjena Srpska i NDP, ali je i to ostalo na nivou spekulacija.

Ipak, kako kaže ona stara – gdje ima dima, ima i vatre.

“Sitne upale”

Tako bi ovo stanje u vladajućoj koaliciji, prema riječima političkog analitičara Drage Vukovića, moglo da bude šansa za opoziciju, ali pod uslovom da ona postoji.

Probleme u vladajućoj koaliciji je okarakterisao kao “sitne upale”.

– Nisam sklon dramatizaciji stanja u vladajućoj koaliciji, iako definitivno ima nekih problema. Slučaj Demosa nije nešto što bi moglo da uzdrma vladajuću koaliciju, ali ako bi se to proširilo na Ujedinjenu Srpsku i još neke članice, to bi već bila kriza – kaže on.

Smatra da do toga, ipak, neće doći.

– Moja teza, koju odavno zastupam, jeste da je od loše vlasti za politiku štetnija loša opozicija. Mi, danas, zapravo nemamo klasičnu opoziciju, a posebno lidera te opozicije. Ako je to SDS, onda se treba zapitati je li to stranka republičkog značaja ili je već postala regionalna stranka koja je nevidljiva u Banjaluci, Doboju, Palama… Je li to PDP, koji bez Banjaluke, praktično ne postoji – navodi on.

Dešavanja u Bijeljini
Izvor: srpskainfo.com