U leto 1914. godine moćna Austrougarska monarhija napala je Srbiju. Posle očajničke i herojske borbe mnogo manje i slabije opremljene srpske vojske, izbora više nije bilo – jedini put za spas Srbije vodio je preko vrleti nepristupačne i negostoljubive Albanije.
I tu počinje ova priča …
Godine bola i ponosa
Za vreme povlačenja sa komandom se ka moru kretao i veliki broj stanovništva, kao i cela srpska Vlada i ostareli kralj Petar Karađorđevićem.
Među običnim stanovništvom koje je bežalo od neprijateljske vojske bila je i Makrena Spasojević. Krenula je iz sela Slovac kod Lajkovca da traži Marinka, sina jedinca koji je kao dobrovoljac otišao zajedno sa vojskom.
Posle više nedelja bezuspešne potrage nije imala snage da nastavi. Beskrajna kolona izbeglica i umorne vojske tada je već odavno prešla Kosovo i počela da ulazi u Albaniju. Upravo tu, u snegom okovanoj Albaniji, Makrena je srela kralja Petra.
Kada je starica shvatila da više ne može, zaustavila je kralja i zavetovala ga da pronađe njenog sina. Dala mu ono jedino što je imala – par vunenih čarapa koje je plela za Marinka.
Tragedija bez kraja
Makrena se posle ovog susreta vratila u svoje selo. Njen plač zbog nestalog sina i nesreće koja se nadvila nad ceo narod čuo je jedan ranjeni neprijateljski vojnik. Makrenina tuga ga je podsetila na njegovu majku koja je ostala negde daleko.
Poslednja želja mu je bila da ga Makrena oplače na sahrani i ona mu je tu želju ispunila. Priča kaže da je na njegovom grobu, posle sahrane i izdahnula.
Kralj Petar svoje obećanje nija zaboravio. Marinka je pronašao, ali umrlog od hladnoće negde u planinama Albanije. Vest o smrti njegove majke i o njenom nesebičnom gestu, primio je posle rata, kada je poslao svog savetnika da je traži.
Kralj Petar je naredio da se Makreni i Marinku na grobu podigne spomenik i postavi spomen-ploča na kojoj će pisati: “Ovaj spomenik podiže Petar Karađorđević Makreni Spasojević, koja leži ovde, i njenom sinu Marinku, koji se večnim snom smiri u gudurama Arbanije”.
Краљ Пера – једини Краљ који је подигао споменик неком свом поданику. #MakrenaSpasojevic #KraljPetar #Karadjordjevic
Tako je on postao jedini vladar koji je digao spomenik običnoj seljanki i njenom sinu.
Ipak, ovo nije kraj priče!
Nedugo posle ovoga, umro je i kralj Petar. Do kraja života se nije odvajao od vunenih čarapa majke Makrene. Držao ih je ispod jastuka na kome je spavao, a predanje kaže da je na samrti tražio da mu ih obuju i da je u njima umro.
Pola veka kasnije, komunističke vlasti su naredile da se spomenik Makreni i njenom sinu sruši. Samo pominjenje imena kralja Petra na ploči, bio je dovoljan razlog.
Spomenik je 2011. godine obnovilo Društvo srpskih domaćina i on i danas stoji u selu Slovac kod Lajkovca da svedoči o nesebičnoj ljubavi majke, “narodnom” kralju kome nije bilo ispod časti da nosi seljačke čarape i jednoj neverovatnoj priči koju je u svojoj knjizi ovekovečio Milovan Vitezović.
Film i serija “Kralj Petar Prvi” sa Lazarom Ristovskim u glavnoj ulozi delimično su zasnovani na ovoj priči.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: istorijskizabavnik.rs
