Srpska Pravoslavna Crkva 2. avgusta vrši molitveno sjećanje na revnitelja vjere Božije, svetog proroka Iliju. Otačastvo proroka Božjeg beše Galadska pokrajina, s one strane Jordana, koja graniči s Arabijom; a grad u kome se rodio, zvao se Tesvit, zbog čega je i prozvat Tesvićanin. On se rodi od plemena Aronova.
Da je u našem rodu srpskom ovaj svetitelj izrazito poštovan govori i veliki broj hramova koji je posvećen ovom Božijem ugodniku. Jedan od njih je i hram u Janji, nadomak Bijeljine.
Proslavljanje hramovne slave u Janji započelo je 1.avgusta u večernjim satima, najprije večernjim prazničnim bogosluženjem, a zatim je upriličen i prigodan kulturno-umjetnički program.
Na sam dan praznika, svetim evharistijskim sabranjem načalstvovao je NJegovo Preosveštenstvo episkop zvorničko-tuzlanski gospodin Fotije uz sasluženje: protojereja-stavrofora Dragana Pejčića, starješine Sabornog hrama u Bijeljini; protojereja-stavrofora Milana Perkovića, paroha u Sabornom hramu u Bijeljini; protojereja-stavrofora Cvike Mojića, sveštenika u mirovini; protonamjesnika Siniše Pajkanovića, paroha janjskog; protođakona Lazara Ilića, eparhijskog đakona i đakona Milenka Krajišnika, đakona pri hramu svetog proroka Ilije u Janji.
Preosvećenog Vladiku Fotija je dočekao domaćin, protonamjesnik Dražen Šljokić u ime bratstva hrama. Predavši mu krst zamolio je Prvojerarha naše eparhije da se pomoli za sve parohijane janjskih parohija koji ga uvijek sa velikom radošću, ali i za sav narod pravoslavni kome je potrebna pomoć i milost Božiju u ova teška, smutna i izazovna vremena.
Za pojanje na svetoj Liturgiji bili su zaduženi članovi hora “Nikeja“ koji poje pri ovom hramu, a čiji članovi su duhovno stasavali u ovoj svetinji.
Preosvećeni vladika Fotije se sabranom narodu u Janji obratio poučnom besjedom koju donosimo u cijelosti:
Časni oci, gospodine gradonačelniče, uvažena gospodo, draga braćo i sestre neka je srećan i blagosloven današnji dan i današnji veliki praznik – sveti prorok Ilija bogovidac i čudotvorac koga praznuju mnoge naše porodice kao svoju krsnu slavu, ali i mnogi naši pravoslavni hramovi su posvećeni ovom ugodniku Božijem koji je živeo u IX veku pre Hrista, ali njegovo delo, podvizi i revnost za veru i Boga živi do dana današnjeg.
Mi ljudi, ovde na zemlji, imamo dve mogućnosti: Da se opredelimo za Boga i protiv Boga. Za dobro ili protiv dobra. Za istinu ili protiv istine. Za pravdu ili protiv pravde. Za vrlinu ili protiv vrline, tj za greh i zlo. To je sloboda koju nam je Bog dao. Bog nije stvorio čoveka da bude rob i da mora da čini samo dobro, nego je čovek dobio slobodu. Adam i Eva su u raju imali slobodu da čine kako je blagoslov Božji i da čine po svojoj volji. Nažalost, oni su po nagovoru satane izabrali da žive po svojoj volji. Posledica toga jeste smrtnost ljudske prirode, a onda dalje i sve ostalo što u istoriji proživljavamo. Svako nesavršenstvo, svaku muku i nevolju, bolest, tugu, ratove, zlobu, mržnju i svako drugo zlo koje postoji u istoriji je posledica prvorodnog greha.
Međutim,Bog je ponekad, braćo i sestre u posebnim vremenima podizao posebne ljude da vraća narod Bogu. Jedan od njih je sveti prorok Ilija koji se pojavio u IX veku pre Hrista kad je deset izrailjskih plemena otpalo od vere i istinitog Boga i počelo da se klanja idolima. Samo dva plemena, Judino i Venijaminovo su ostali ostali verni Bogu i služili mu u svetome gradu Jerusalimu. Znači da je većina naroda otpala od istine vere i služila lažnim bogovima. Tada je sveti prorok Ilija, jedan od najvećih proroka Staroga Zaveta zatvorio nebo na tri godine i šest meseci da ne padne ni kap kiše. Poučavao, preklinjao, pozivao na pokajanje da bi se tih deset plemena vratilo Bogu istinitom. Na kraju je morao bezbožnog cara Ahava i njegovu bezbožnu ženu Jezavelju izobliči javno. NJihovi lažni proroci su pogubljeni jer su bili poraženi silom Božijom i rečima propovedi svetoga proroka Ilije. Tako su veliki proroci kao Ilija, Isaija, Jeremija, sve do svetog proroka Jovana, propovedali ono što obični ljudi nisu znali i videli, jer su oni to videli Duhom Božjim. Pozivali su narod na pokajanje, povratak Bogu i istini.
Mi danas kad pominjemo svetog proroka Iliju znamo da je on veliki zaštitnik i da veliku silu ima datu od Boga. Sveto predanje kaže da je on jedan od proroka koji nisu završili svoju misiju u istoriji čovečanstva. Pred kraj istorije, kada se bude zacario Antihrist u svetu, tada će Bog poslati proroka Iliju da ga izobliči, kao što je izobličio cara Ahava i njegovu ženu Jezavelju, jer će narod poverovati da je on Bog. Da ne bi narod išao za njim putem pogibli, prorok Ilija će pozivati narod da se vrati istinitoj veri i crkvi, mi bismo danas rekli, našoj svetoj Pravoslavnoj crkvi.
Tako je bilo u istoriji. Narod je ponekad išao putem spasenja. Mi Srbi kad smo išli za Svetom Savi išli smo putem spasenja. Isto tako kad smo išli za svetim vladikom Nikolajem i avom Justinom. Ali je bilo nažalost istorijskih trenutaka kada smo išli za naučnicima darvinistima, za onima koji govore da je čovek postao od majmuna. Išli smo putem ateizma i bezbožništva. Išli smo širokim putem i posledice su bile strašne. Zato nas Crkva neprestano u duhu proroka Ilije poziva da se vraćamo sebi, crkvi Božijoj, Hristu, našim praznicima, pravoslavnom predanju. To je ono što nas čuva i čini nas pravoslavnim Srbima i drugačijim od drugih naroda na zemlji. Drugi narodi imaju svoje predanje, kulturu, veru a mi imamo svoju i treba da je držimo. Nikako, ne dao Bog, da je se stidimo i da prihvatimo da budemo robovi drugih kultura, vrednosti, drugih bogova slobodno možemo reći. Vrlo često su vrednosti koje čovek ima u životu, ustvari njegovi lični mali bogovi, idoli kojima služimo. Mi pravoslavni Srbi imamo svoga Boga u koga verujemo, Oca i Sina i Svetoga Duha. Imamo svoga Svetoga Savu, naše Srbe svetitelje. Imamo proroke Staroga i Novoga Zaveta za kojima treba da idemo jer je to siguran put. To je uzak put ali nas vodi u večni život. Sveti prorok Ilija je narodu u Starom Zavetu pokazivao uski put, ali put koji je blagosloven. Put koji vodi večnom životu u Carstvu nebeskom.
Daj Bože da tako i nama bude. Da slušamo svetog proroka Iliju, ali i proroke naših dana koji žive na Svetoj Gori i na drugim svetim mestima. Koji govore reč Božiju, reč spasenja. Govore da ne idemo nikad putem zla, nego samo putem dobra. Da ne ostavljamo svoje svetinje, nego da ih dižemo, osvećujemo, oslikavamo. Da se ugledamo na svetitelje koje oslikavamo u hramovima. To je naš put braćo i sestre, kojim su išli naši sveti preci, kako je govorio naš sveti patrijarh Pavle, i mi mi treba tim putem da idemo i tako ćemo zadobiti Carstvo nebesko i večni život kad bude Drugi dolazak Hristov i sveopšti sud Božji nad ljudskom istorijom.
Neka ste Bogom blagosloveni. Ko danas slavi neka mu je srećna krsna slava, a ostalima mnoge sreće i Božijeg blagoslova. Sveti Ilija da nam svima bude na pomoć!
Nakon bogonadahnute besjede Preosvećenog Vladike uslijedio je litijski hod kroz Janju, sa krstom, litijama, ikonama, praćen pojanjem tropara svetom Iliji i drugim našim molitvenicima pred Vaskrslim Gospodom.
Po povratku u hram, osveštani su slavski darovi i slomljen je slavski kolač sa ovogodišnjim kumom, g. Vukom Stanišićem iz Novog Naselja – Janja, a zatim je uslijedila trpeza ljubavi za sve prisutne vjernike.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: eparhijazt.com
