Ukupan broj aktivnih preduzetnika u Bijeljini na kraju 2023. godine iznosio je 2.264, od čega je 816 žena, odnosno, 36.04%. Na kraju 2022. godine, registrovano je 2.183, odnosno, 808 žena, dok je u 2021. godini evidentirano 2.069 preduzetnika, a od čega je 779 žena. Prema statističkim podacima, evidentan je porast žena preduzetnica.
Svaka branša nosi neke nove izazove, a ostati vjeran tradicionalnim zanatima i poslovima i istovremeno unapređivati proizvodnju i biti moderan i konkurentan na veoma zahtjevnim tržištima, veliki je izazov sa kojim se susreću žene preduzetnice širom Republike Srpske.
Žensko preduzetništvo je veoma bitno za ukupan ekonomski razvoj s obzirom na to da preduzetnice stvaraju nove poslove za sebe, ali i za druge. Samim tim omogućavaju rješenja u menadžmentu, organizaciji i rješavanju problema, kao i iskorištavanju preduzetničkih mogućnosti.
Nažalost, žene preduzetnice još uvijek nemaju benefite kao muškarci, još uvijek ih ne doživljavaju kao sposobne da imaju sopsteveni biznis. Na našem podneblju, još uvijek postoji određena doza barijere, ipak, znatno manja nego prethodnih godina.
„Preduzetništvo je meni donijelo neku slobodu koja mi je, kao majici, jako dragocijena, jer kao preduzetnica sam u prilici da donosim odluke koje će da oblikujem moj posao, koje se tiču mog vremena i načina na koji želim da rastem i privatno i poslovno. Tako da ta sloboda zaista jeste velika prednost preduzetništva, ali naravno, kao i sve ostalo u životu i što ima prednost ima i neke nedostatke… ta čarobna sloboda sa sobom vuče određene odgovornosti, odricanja i trud. Vaša odgovornost i vaše razmišljanje prema poslu ne prestaje onog trenutka kada izađete sa posla. Sve je vrijedno truda, ali ono što je poruka jeste da se ne treba plašiti preduzetništva, već preduzetništvo treba gledati kao na priliku da osvarite svoje snove“, rekla je Irena Bibić, vlasnica „Marbelli Baby Kutka“.
„Lako je biti hobista i raditi nešto na sivom tržištu, što nije preduzetništvo, što nije žensko preduzetništvo. Mislim da treba rizikovati, da se treba usuditi i izaći na tržište. To jeste, treba se ogoliti i pokrenuti nešto novo, krenuti od nule. Jako je teško, izazovno, ali mi imamo jedno pravilo – prvo da platimo državi, a onda sve ostalo. To je, zapravo, ono što razlikuje hobiste od preduzetnika, jer ukoliko se registrujete imate razne benefite, imate mogućnosti da konkurišete na konkurse, na grantove i sl. a kao hobista to nemate. Lako je registrovati se, to je stvarno najmanji problem, jer vi se možete registrovati bukvalno za sedam dana, pa čak i kraće, još dobijete određene grantove za pokretanje biznisa i sve je to divno. E, onda kreće posao, onda kreću izazovi, i onda se postavljaju pitanja – Da li vrijedi? To je prvo pitanje koje postavljamo sebi. Da, vrijedi. Koliko vrijedi? E, to je ono gdje vagamo, tu su razni izazov – Jedan dan smo u fazonu „Bože, previše je obaveza, da li ovo sve se isplati?“ Drugi dan, kad osjetite benefite vašeg posla, onda da, znam zašto se borimo, znam zašto odvajam svoje slobodno vrijeme, znam zašto sam tu gdje sam. Tako da, mnogo teže je opstajati, da ne kažem opstati, nego opstajati, jer svaki dan je borba i treba se prilagođavati, jer tržište je živa materija i, ukoliko stagnirate, nema vas nigdje. Mi se trudimo da svaki put uvedemo neke inovacije, a to radimo tako što istražujemo, često radimo ankete, istraživanja…“, navela je Olga Kapetina ispred „Soul Business Concept“.
„Soul Business Concept“ Bijeljina – Preduzetništvo je put kojim treba ići (foto)
„Još uvijek mi nemamo benefite koje imaju muškarci. Znači, uopšte nas ne doživljavaju kao sposobne, ono što zapravo i jesmo. Ne mogu da kažem svi, ali postoji ta neka dozica, barijerica, kada se žena preduzetnik pojavi negdje“, rekla je Sandra Senić, vlasnica „Servisa za mašinsko pranje i sušenje tepiha u komori – operi.ba“.
„Kod nas je uvreženo mišljenje da žene postaju preduzetnici iz nužde i negdje, kad se sagledaju stvari, to je 90% slučajeva tako, bar neke žene iz mog okruženja, i meni to, zapravo, sjajno. Jako teško se ovdje ostvariti kao žena, prvo zbog tradicionalnih vrijednosti koje naše društvo nosi i zbog toga što se smatra da žena treba da je povinovana porodici. Apsolutno samim tim, naravno, ima i daleko više obaveza od muškarca i daleko joj je teže uskladiti poslovne i privatne obaveze. Kada su žene zaposlene na nekom radnom mjestu rade od 7 do 3, dođu kući, to je daleko lakše nego krenuti nešto novo, krenuti iz početka. Međutim, kad se žena nađe u nekoj situaciji, posebno žene koje su već u nekim godinama, između 35 i 55, ne mogu da nađu posao, ne žele da budu član jedne stranke, ne žele na bilo koji drugi način da dođu do posla i odluče se na takav korak – ja mislim da svaka od njih grize kao lavica i mislim da će svaka od njih, ako želi, da zaista uspije“, ističe Vanja Manojlović, vlasnica „Grooming salona Barth“.
Grad Bijeljina je lokalna zajednica koja itekako prepoznaje žene i žensko preduzetništvo. Pored finansijske podrške koju pruža Grad Bijeljina, često se organizuju i obuke koje zapravo predstavljaju stručnu i mentorsku podršku, veoma značajnu za žene koje su se odlučile za sopstveni biznis.
„Smatram da su te obuke jako dobro došle u samom tom vidu poslovnog organizovanja, samostalni preduzetnik u opisu to samostalni znači da preduzetnik mora samostalno da obavlja niz poslovnih aktivnosti. Da biste posao vodili uspješno, morate da vladate samostalno različitim poslovnim vještinama. Obuke su savršen način da unaprijedite neke svoje poslovne vještine koje će poslije da vam pomognu u vođenju vašeg posla. Naravno, izabirajte one obuke koje su u skladu sa vašim interesovanjem i u skladu sa potrebama vašeg poslovanja i te obuke uvijek mogu da budu i mjesto, ne samo na kojem stičete nova znanja i vještine, već gdje možete da upoznate druge preduzetnike, da sa njima razmijenite iskustva, da upoznate stručnjake iz nekih oblasti. U svakom slučaju je nešto što treba da se dešava“, objasnila je Irena Bibić, vlasnica „Marbelli Baby Kutka“.
„Jako mi je značila, jer prvi put krećem u tako nešto sama. Upoznala sam sjajne ljude koji su, zaista, sa toliko ljubavi i entuzijazma rade svoj posao i koji su nam nekako baš dali vjetar u leđa“, kaže Vanja Manojlović, vlasnica „Grooming salona Barth“.
„Šire vidike mi je stvorila svaka ta obuka, naučila sam dosta stvari o, recimo, digitalnom marketingu, uspješnom vođenju biznisa, o komunikaciji… Izuzetno mi je pomogla i uvijek apelujem na sve ljude da se prijavljuju, da će tu naučiti nešto što nisu znali da će, upoznati ljude, da je to savršena i dobra stvar“, ističe Sandra Senić, vlasnica „Servisa za mašinsko pranje i sušenje tepiha u komori – operi.ba“.
Grad Bijeljina, odnosno, lokalna samouprava jedna je od lokalnih zajednica koja kroz niz Javnih poziva podržava žene i na taj način ih motiviše da još više i bolje rade, da znaju da su vrijedne, podjednako kao i osobe muškog pola. Iako sredstva nisu velika, ponekad čak i nedovoljna, žene su prepoznale volju lokalne samouprave da ih podrži. Pored finansijske pomoći, sugerisale su i niz načina kako bi država mogla pomoći ženama preduzetnicama.
„Postoji interes lokalne zajednice i zainteresovanost za lokalne preduzetnike i postoji ta podrška, međutim, naravno, ona nije na onom nivou na kakvom bismo mi svi željeli. Grantovi koji se posebno pružaju malim preduzetnicima, velikim preduzetnicima, odnosno malim, srednjim preduzećima… to nisu ne znam koliko veliki grantovi, međutim, nadamo se da će u budućnosti iz te neke koleracije preduzetnika, lokalne zajednice, da se izrodi nešto što će u budućnosti još više pospiješiti ovu preduzetničku klimu koja u Bijeljini postoji“, izrazila je nadanje Irena Bibić, vlasnica „Marbelli Baby Kutka“.
„U Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini, ima dosta grantova za žene, što je na neki način olakšavajuća okolnost. Međutim, evo na primjer, uglavnom su grantovi za osnivanje. Ali uopšte nema grantova za podršku, to negdje nedostaje. Na primjer, ja postojim evo godinu dana i sad je potrebno neko da nas onako malo „pogura“. To je sad taj period kad bi nam bilo lakše da imamo neku, pa ne mora to da bude ni finansijska podrška, neka bude mentorska podrška. Lokalna zajednica je stvarno napravila veliki iskorak na tu temu, imamo Odjeljenje za privredu, imamo naš Odsjek, imamo Razvojnu agenciju, tu je i Zavod za zapošljavanje. Možda je potrebno da se malo više uradi sinergija svih tih javnih poziva, ali da postoje javni poziv – postoje. Odsjek za lokalni ekonomski razvoj pruža i mentorsku podršku preko IMPAKT inkubatora poslovnih ideja“, objasnila je Olga Kapetina ispred „Soul Business Concept“.
„Mislim da bi daleko veću pomoć nam pružili s olakšanjem nekih nameta koje moramo da plaćamo mjesečno, mislim da bi taj vid pomoći daleko više svima nama koristio nego jednokratne male finansijske pomoći koje se nude“, navela je Vanja Manojlović, vlasnica „Grooming salona Barth“.
„Na nivou grada, ja sam nakon godinu dana poslovanja konkurisala i u Agenciji za mala i srednja preduzeća Grada Bijeljina dobila neka finansijska sredstva, a od države nisam nikad. Konkurisala sam i tamo, ali nisam prošla i po meni su mala ta finansijska sredstva koja daju. Puno je veći broj obuka, što je super, naravno, ali definitivno trebaju da se povećaju ti grantovi i da bude više možda podsticaja za nas male preduzetnike“, rekla je Sandra Senić, vlasnica „Servisa za mašinsko pranje i sušenje tepiha u komori – operi.ba“.
Mirela Omerović, ekspert za razvoj preduzetništva u Investicijskoj fondaciji “IMPAKT”, ističe da je ovaj program specifičan po tome što pruža stručnu i nestručnu podršku, koja je nekad važnija od finansijske podrške.
„Zaista, naše iskustva su na strani stručne i mentorske podrške. Kada smo kreirali program podrške koji se zove „IMPAKT inkubator poslovnih ideja“, znali smo iz vlastitog iskustva da je ta stručna i mentorska podrška primarna. Međutim, u okruženju u kojem su preduzetnici uglavnom navikli na finansijsku podršku koja vjerujte, bez stručne i mentorske teško može imati efekte, kakvi su kada su sveukupno pruženi. Jednostavno je bilo teško probiti te granice da finansijska podrška nije najvažnija. Mi uvijek, kada krećemo sa našim programom, uvijek kažemo preduzetnicima koji su tu, ukoliko vam je to jedina motivacija, onda definitivno ovaj program nije za vas, jer imamo mi dosta programa podrške gdje možete dobiti isključivo finansijsku podršku, ali ako želite da napravite održiv poslovni model, ako želite da budete u grupi ljudi kojima ćete biti masovna podrška, ako želite neki vjetar u leđa, možda i širenje vidika, naravno širenje svih drugih mogućnosti daljeg poslovanja, onda je sigurno ovaj program za vas. O efektima bismo mogli govoriti mnogo. S obzirom da ova naša obuka, ja volim reći da je to mentorska radionica – bilo je jako puno osoba koje su promijenili svoje poslovne ideje u samom procesu, jer su uvidjeli, uz mentorsku podršku, da možda to nije to, ili, kada mentor prepozna možda neke posebne karakteristike i prednosti osobe kojih ona, možda, stvarno nije svjesna, promijene tu poslovnu ideju. Kroz mentorsku podršku su kreirani održivi poslovni modeli. Možda smo i „spriječili“ neke pogrešne korake u daljem razvoju biznisa, jer nekada, kada vas ponese onaj prvi mah uspjeha, onda se desi taj prebrzi rast i onda vrlo često dolazi do nekog ili „burn-out“ ili jednostavno grešaka gdje želite što više, a možda niste spremni. Upravo vas ova slučajna i mentorska podrška nekako planski usmjerava da to radite onako kako treba vodeći računa o trendovima na tržištu i potražnji koja postoji, a sa druge strane uvažavajući kapacitete koje imate. Mi smo uvijek tu na raspolaganju preduzetnicima, za bilo koju vrstu saradnje, informacije, podrške i naravno daljeg razvoja. Kroz svoju mentorsku podršku, Fondacija „IMPAKT“ organizuje nastupe preduzetnika na sajmovima širom Bosne i Hercegovine i tada uvijek namjenski i ciljano pozivamo u biznis koji mogu učestovati na takvim stvarima, tako da naša podrška ne prestaje. To je, nekako, rekla bih, vrlo značajno, jer onda i oni znaju da nisu sami, da uvijek mogu pitati za savjet, za podršku, za informaciju i to je veliki benefit ovog programa. Uz nas, naravno, tu su i svi drugi koji učestvuju u toj grupi te godine koja bude, jer je jako bitno da ste okruženi ljudima koji prolaze kroz iste izazove, naravno i radosti. Nekada preduzetnike, ja bih rekla ne razumiju dovoljno u njihovom okruženju, ne razumiju koliko rade, zašto su toliko posvećeni, otkud tolika ljubav prema svemu tome… Kada ste neshvaćeni, onda vam treba grupa ljudi koja shvata da prolaze kroz isto – od definisanje cijena, do nekih izazova sa radnom snagom, izazova sa kupcima, dobavljačima, partnerima itd. Tako da, ta podrška nije sama Fondacija „IMPAKT“ i njeno osoblje, nego svi ljudi koji su uključeni, i preduzetnici koji učestvuju, ali i svi drugi ljudi koji su uključeni u realizaciju programa, kao što su predstavnici Gradske uprave, i drugi partneri koji s nama sarađuju“, ispričala je Mirela Omerović, ekspert za razvoj preduzetništva u Investicijskoj fondaciji “IMPAKT”.
Slavica Marković, direktor Područne privredne komore Bijeljina, istakla je da žene nisu dovoljno zastupljene u privredi po pitanju preduzetništva, s obzirom da je samo 27% privrednih radnji u vlasništvu žena. Kako bi žene bile više prepoznate i cijenjene, Područna privredna organizovala je i Sajam ženskog preduzetništva i na taj način pomogla ženama da prezentuju svoje preduzetničke radnje.
„Preduzetništvo žena je jako bitno za sveukupan ekonomski razvoj. Imajući u vidu da 50% stanovništva Republike Srpske, znači prema statističkim podacima, više od 50% je žena. Od toga, kada gledamo postotke, koliko je tu žena u privredi vlasnica privrednih društava ili žena koje imaju preduzetničke radnje, imamo podatak da je to u 2022. i 2023. bilo oko 27%. Znači da žene nisu dovoljno zastupljene u privredi po pitanju samog preduzetništva. Što se tiče konkretno Grada Bijeljine, podaci su slični podacima na nivou Republike Srpske. Pošto smo mi Privredna komora za privredna društva, od 900 privrednih društava koji posluju na području Grada Bijeljina, otprilike je isti postotak i žena, kao na nivou Republike Srpske znači govorimo o 27-28% žena koje su vlasnice ili suvlasnice privrednih društava ili preduzetnice. Privredna komora je osnovala i Sajam za žensko preduzetništvo ili preduzetništvo žena, imajući u vidu da žene nisu dovoljno prepoznate kao neiskorišteni potencijal naše radne snage, a i mogućnosti koje žene mogu da ostvare radeći otvarajući svoja privredna društva ili preduzetničke radnje“, kaže Slavica Marković, direktor Područne privredne komore Bijeljina.
Kada je riječ o finansijskim sredstvima koje dodjeljuje Grad Bijeljina, Marković ističe da Područna komora nije zadovoljna visinom sredstava koja se dodjeljuju.
„Kada govorimo o podsticajima, svakako da nismo zadovoljni mi u Privrednoj komori. Što se tiče konkretno Grada Bijeljine, Grad Bijeljina koliko ja to pratim, imaju Javni poziv za žensko preduzetništvo. Međutim, posljednji poziv za ovu godinu je poziv bio samo 20.000 maraka. Naravno da mi moramo da kažemo da je i to dobro imajući u vidu da ostale opštine ili na nivou Republike Srpske i ne postoje ni takvi poziv. Problem sa kojima se suočavaju žene je ustvari taj problem finansijske prirode. Pokretanje biznisa zahtjeva određena sredstva, međutim, žene koje bi i htjele da pokrenu taj biznis imaju problem sa obezbjeđivanjem finansijskih sredstava, bankarskih garancija, jer znamo da tradicionalno žene kod nas, uglavnom, ne posjeduju imovinu koja bi mogla da bude i zalog za dobijanje tih povoljnijih kreditnih aranšmana za pokretanje posla“, navodi Slavica Marković, direktor Područne privredne komore Bijeljina.
Evidentno je da su žene nova snaga ekonomije Republike Srpske, s obzirom da rade rame uz rame sa svojim muškim kolegama i uspješno vode mnoga preduzeća. Skoro da više nema sektora u domaćoj privredi, a da nježniji pol nije prisutan. Veliki izazov je biti žena na rukovodećim pozicijama u biznisu, ali nije nemoguće, o čemu svjedoče rezultati koje žene svakodnevno postižu. Žene su pokazale da mogu raditi u svim segmentima privrede, te da su predanije, odgovornije i posvećenije poslu od muškaraca.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: desavanjaubijeljini.com