Stana Kovačević je bila dobrovoljac u srpsko-turskom ratu, 1876. godine. Rodila se 1850. godine u Crnjelovu pored Bijeljine, a udala se za Stevana Kovačevića s kim je nastavila da živi u Šapcu, sve do 1876. godine. Kada je izbio srpsko-turski rat, 1876. godine, Stevan se pridružio odredu drinskih dobrovoljaca i vojevao protiv Turaka u Podrinju, oko Drine.
Do tada Stana, koja se nije razlikovala od drugih žena, nije bila kao ostale žene, obukla je muško odelo, vezala kosu pod šajkaču, uzela pušku i pod imenom Stanko se pridružila dobrovoljcima. Tri meseca je podnosila sve ratne napore i niko nije posumnjao u njen identitet, ali se ubrzo nakon ranjavanja njenog supruga otkrilo da je među borcima ipak žena. Stana je izgubila mesto u ratnom stroju, jer je bilo nezamislivo da se žena nađe među srpskim vojnicima na liniji fronta.
Hrabra Stana dobila je srebrnu medalju za hrabrost zbog iskazanog junaštva pod imenom Stanko, te je postala omiljena među „braćom dobrovoljcima”, kako ih je zvala.
Kada je Stevan prezdravio supružnici su se vratili svojoj kući, a Stana je nastavila da živi kao i pre rata. Zbog vrlo nepovoljne situacije na Moravskom frontu, oni isti koji su udaljili Stanu iz redova drinskih junaka, odlučili su da se žena ipak može javiti kao dobrovoljac i učestvovati u ratu. Za Stanu je to bila prilika da se opet bori za slobodu.
Ratni drugovi je nisu odbacili i zaboravili, bila je ravnopravni član udruženja dobrovoljaca i učestvovala je u paradama i proslavama. Zadivila je svojom neustrašivošću i hrabrošću, zbog čega je i bila nagrađena od strane generala Černjajeva, koji je skinuo medalju za hrabrost sa svojih grudi i predao je junakinji sa Drine.
Izvor: wikipedia.org
