Na starog lautara Jonuza Delaja emotivno je uticala odluka da se gusle, ili lauta kako je Albanci nazivaju, registruje na listi UNESCO kao nacionalno bogatstvo Srbije.
To ga je toliko pogodilo, da suze nije mogao da zaustavi. On je kazao da je lauta je sastavni deo njegovog života, koja se nasleđivala iz generacije u generaciju od članova porodice, kao muzički instrument koji daje identitet i predstavlja albanski narod.
Kako piše "Koha", kada ga je voditeljka jedne emisije pitao za iskreno mišljenje o odluci koju je UNESCO doneo, Delaj se zaplakao:
– Dali smo im lautu, oni su nas opljačkali – kazao je on, rekavši da odgovornost za to snose albanske institucije.
U međuvremenu, piše "Koha", naučnik Sokol Shupo, koji je učestvovao u debati u UNESCO o guslama, odnosno lauti, rekao je da su pobednici oni koji lobiraju i koji su aktivni, i da su u konkretnom slučaju to bili Srbi koji su postigli ono što su želeli.
Sa druge strane, Shupo je okrivio Ministarstvo kulture i sve druge relevantne institucije koje se nisu potrudile dovoljno.
– Zato što imamo ovde neke ljude koji nemaju viziju, nemaju znanje ili informacije da bi ovaj posao uradili dobro – rekao je on.
A šta se zapravo desilo?
Pevanje uz gusle je krajem novembra ove godine upisano na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva kao nacionalno bogatsvo Srbije, i takva odluka doneta je na sednici UNESCO-vog međuvladinog komiteta za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Međutim, to je izazvalo nezadovoljstvo Albanaca, koji su inače i sami pokušali da pre nekoliko godina gusle registruju kao svoje kulturno nasleđe. To su zapravo pokušale zajedno da urade Priština i Tirana a zahtev je odbijen, kako su pisali albanski mediji, zbog toga što Kosovo nije članica UNESCO.
Ali, nisu oni jedini koji su nezadovoljni, već su to i ostale komšije iz regiona. Naime, kako su pre nekoliko dana izvestili prištinski mediji, ambasadori pri UNESCO iz Albanije, Hrvatske, Crne Gore, BiH i, kako se navodi, nekih drugih zemalja, podneli su toj organizaciji zajednički zahtev za postizanje konsenzusa o tome da li ovaj istrument pripada vizantijskoj ili arapskoj kulturi.
Pevanje uz gusle je treći upis Srbije na UNESCO-vu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Na nju su prethodno su upisani "kolo" 2017. i "slava" 2014. godine.
Upisom na tu listu obezbeđuje se bolja međunarodna vidljivost, a zajednice se podstiču da aktivno doprinose očuvanju i prenošenju izabranog elementa sopstvenog nasleđa.
Izvor: blic.rs