Od završetka projekta Bijeljinu dijeli još veče klasične muzike, a mi smo iskoristili priliku da Dušana ugostimo u redakciji našeg portala i da sa njim sumiramo utiske sa prethodnih devet koncertnih večeri.
„Prije otprilike dvije godine došao sam do nekih tekstualnih podataka o statistici interesovanja i ciljevima mladih u BiH. Čitajući to, došao sam do jako alarmantnih i začuđujućih podataka o tome čemu omladina teži, šta želi da postigne, na koji način dolaze do toga. Mislim da bi nam svima bilo bolje ako bi svaki pojedinac dao svoj neki doprinos. Ja sam odlučio da to uradim na svoj način – kroz muziku. Ovim projektom sam pokušao da vežem muziku kroz obrazovanje, prije svega, da malo objasnim različite žanrove, a isto tako da uz tu muziku vežem i kulturu određenih zemalja, gastronomiju i što je više moguće informacija vezanih za tu zemlju ili za taj žanr muzike koji smo izvodili“, rekao je za „Dešavanja u Bijeljini“ Sekulić.
Dušan je bio idejni tvorac samog projekta, ali značajnu ulogu u samoj organizaciji i osmišljavanju svega je, pored njega, imalo još nekoliko ljudi. Na koncertima je ukupno bilo oko trideset učesnika, velikim dijelom iz Bijeljine, što je u neku ruku i bio njegov cilj – da se uključi što više bijeljinaca da bi prodrmao i „razbudio“ sugrađane.
„Kada govorimo o posjećenosti, možemo reći da smo zadovoljni. U prosjeku, svako veče smo imali oko 250 ljudi, opet, posjećenost je zavisila i od tematske večeri. Negdje je bilo više, negdje manje sugrađana, ali nikad nije bilo ispod 200. Najviše bijeljinaca je došlo kada je bila Argentina, oko 550, a za Rusiju 500. Kad podvučemo sve večeri, u prosjeku je bilo nešto iznad 250 ljudi. Najmanje publike smo imali za filmsko veče – bio je kraj juna i godišnji odmori, tako da mislimo da je to bio razlog“, iskren je Sekulić.
Devet koncerata za devet mjeseci
Svojom najvećom greškom u sklopu projekta smatra što je odlučio da svakog mjeseca prave po jedno tematsko veče, jer je to ipak preveliki posao.
„Tempo me je zgazio, nisam mogao ni ja da dođem sebi. Ove godine sam naučio oko 140 novih kompozicija i pritom nisam htio da sviram ništa prosto nego sam birao najteže moguće aranžmane koji imaju, tako da sam sebi tu natovario možda i previše posla. Međutim, došli smo do kraja, izdržali smo, uradili smo, iako smatram da je sve moglo sve mnogo bolje. Da sam napravio veću pauzu između koncerata, sigurno bih imao više prostora da odradim mnogo bolje, ali ako ništa drugo, imali smo taj kontinuitet koji je odgovarao našem stanovništvu koji su se rado odazivali i koji već sad pitaju šta će raditi kada se projekat završi“, istakao je Dušan.
Veliko hvala upućuje hotelu „Drina“ za koga smatra da je ostavio lijep utisak, jer su građanima, kako kaže, za smiješnu cijenu obezbijedili sve što je u organizaciji pratilo tematske večeri.
Za ovaj projekat, pojavilo se veliki interesovanje i u drugim gradovima BiH, ali i u Srbiji i okruženju.
„Nastojao sam da prihvatim gradove koji su mi bliže: Novi Sad, Beograd, Bečej, Kula, Banjaluka. Fizički nisam mogao da stignem u gradove mnogo više udaljene od Bijeljine. Komentari poslije tih večeri su sjajni. Ono što je tamo bila olakšavajuća okolnost je da se mi ne petljamo u organizaciju, već dolazimo sa gotovim proizvodom, prezentujemo, odradimo naratorski dio, odsviramo“, rekao je Sekulić.
Uz pomoć u organizaciji, moguć je nastavak projekta „Upoznaj muziku“
Iako su ljudi željni ovakvih promijena u gradu i već žele nastavak ovakvog projekta, Dušan nije siguran da li će ga biti.
„Ljudi mi stalno pišu, traže da se ponove neke večeri, da se napravi još neki koncert, da to dalje traje. Ogromna je podrška, ali ne znam da li sam ja u stanju da to ponovo organizujem. Ako neko želi samo malo da preuzme organizaciju, biće nam mnogo lakše. Što se tiče tog muzičkog i scenskog dijela, vrlo lako i vrlo rado ćemo ga odraditi, ali mislim da organizaciju svega ostalog ja neću moći iznijeti i da će to biti uslov za nastavak projekta. Iza svega ovoga su neprospavani dani i noći, osmišljavanje scenografije, režije, tekstovi, garderoba, video prezentacija, probe, zvučne, tonske, jako je zahtjevno. Često sam spominjao, na muzičkoj akademiji za godinu dana treba da spremite program od sat vremena, mi smo za godinu dana spremili deset koncerata“, objasnio je Dušan.
I pored umora koji ga je stigao, nijednog momenta ne žali što se upustio u ovakvu avanturu, jer smatra da je mnogo toga naučio i da je dosta proširio svoje vidike kad su neke stvari u pitanju.
„Koliko god poznavao određene vrste i stilove muzike, sada vidim da nisam bio upućen u mnogo toga. Doživio sam mnoga otkrovenja, konkretno za špansku muziku gdje se ispostavilo da sve ono što mi mislimo da pripada Španiji i sve one najčuvenije melodije španskog govornog područja, u stvari nisu španske, već je u periodu kolonizacije došlo do prihvatanja kultura nekih drugih zemalja. Za elektro muziku sam se proširio, koliko je tu žanrova, koliko stilova, koliko god to bile nijanse i sitnice, to su ogromne razlike koje znače kad se čuju i kad se vide. Ista je stvar što se tiče narodne muzike, koliko god mi mislili da je poznajemo, u 99% slučajeva nismo u pravu i čak ne možemo dosegnuti korijene narodne muzike“, istakao je Sekulić.
Ono što je upravo veče narodne muzike odvojilo od ostalih, a što je dodatno oduševilo Sekulića i sve učesnike je što je čitava sala bila na nogama i što su morali da sviraju pola sata duže. Kako kaže, to je bio prvi put da svira koncert narodne muzike i publiku „prošeta“ Balkanom, onoliko koliko je to moglo da stane nešto više od sat vremena.
„Ono na čemu je trebalo dodatno poraditi je da škole budu više uključene. Možda da smo uključili i stručne škole, jer smatram da bi im značilo da čuju neke stvari. Moram da napomenem da su nam prilikom realizacije večeri pomagali i profesori iz Gimnazije koji su stručniji od mene za Francusku, Španiju, Rusiju, za samo poznavanje tih zemalja. Možda u nekoj budućnosti neko to uradi i bolje od mene“, završio je Dušan razgovor za „Dešavanja u Bijeljini“.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: desavanjaubijeljini.com
