Ksenija Atanasijević (1894-1981), prva žena doktor nauka na Beogradskom univerzitetu, danas je skoro potpuno zaboravljena, a ne zna joj se čak ni grob…
I pored naučne reputacije, Ksenija Atanasijević na skoro svakom koraku nailazila je na osporavanja, smicalice i intrige. Iako je u doba kada je Ksenija bila u zenitu naučnog rada Srbija snažno grabila ka evropskim vrednostima, položaj žena i dalje je bio težak. Ona je to na svojoj koži najbolje osetila. Postala je prva žena koja je doktorirala na Beogradskom univerzitetu i prva koja je predavala na visokoškolskoj ustanovi u Kraljevini SHS.
Diplomirala je 1920, ali je njen uspeh pokušala da umanji beogradska čaršija, šireći intrigu o sentimentalnoj vezi profesora i studentkinje. Imala je 28 godina kada je doktorirala, a ubrzo je profesor Petronijević predlaže za docentkinju. Međutim, za većinu nastavnika bilo je nezamislivo da imaju mladu devojku za koleginicu. Odluku je čekala dve godine, a za to vreme je predavala i kao profesorka gimnazija u Nišu i Beogradu. Konačno, u tridesetoj postaje prva docentkinja u Kraljevini SHS, na Filozofskom fakultetu za predmet istorija klasične filozofije. Kad se prvi put pojavila na fakultetskoj sednici, etnolog dr Tihomir Đorđević dočekao ju je rečima: „Čestitam vam, gospođice, ušli ste u pakao!”
Ksenijina predavanja bila su omiljena, bila je uzor devojkama, ali je i dalje nailazila na osporavanja mnogih profesora koji nisu mogli da prihvate ženu kao ravnopravnu njima. Protivnik koji nije birao sredstva bio je kolega sa katedre Nikola Popović, čije je radove Ksenija još ranije kritikovala. Atanasijevićevu jednoglasno biraju 1928. za vanrednu profesorku, ali se tada obračun sa njom još žešće nastavlja. Izbor se dovodi u pitanje zbog optužbe profesora arheologije Miloja Vasića za plagijat.
– Ne za plagijat u doktorskoj disertaciji, niti u 215 radova, koliko ih je do tada već objavila, nego u tri popularna predavanja! Inspirator je profesor Branislav Petronijević, čiju je osvetoljubivost izazvala jer nije ispunila njegova očekivanja da će mu biti senka ili sluga – dodaje Vuletićeva.
Iako plagijat nikada nije dokazan, Ksenija je 1936. godine podnela ostavku i praktično završila svoju akademsku karijeru.
