Slično kao pre sedam dana kada su vezivali majke, deca bi danas trebalo da porane i svoje tate uhvate „nespremne“, na spavanju, i uvežu im noge kaišem, gajtanom ili običnim kanapom tako da ne mogu da se oslobode.
Kako bi se odvezali, očevi bi deci trebalo da „plate“ tako što će im dati poklon koji su ranije pripremili. Onda deca, ali i ostali ukućani, čestitaju praznik i dan se nastavlja u dobrom raspoloženju i slavlju. Običaj je da se pripremi i lep, svečani ručak oko koga će se okupiti cela porodica jer je ovo, pre svega, praznik koji treba da zbliži decu i roditelje.
Zato, iako im se deca najviše raduju, prilikom „otkupljivanja slobode“ zapravo nije reč o poklonima! Poenta je u ljubavi i prisnosti koju na ovaj praznik treba da podele svi članovi porodice, pa kao darovi mogu da posluže i „obične“ bombone, orasi ili čokoladice.
Očevi se slave od davnina, a nekadašnje novine su obeležavanju ovog praznika posvećivale mnogo prostora. Osim tata, vezivali su se i stričevi, deke, komšije… sve muške osobe sa kojima su deca u kontaktu. Ovaj običaj zadržao se sve do danas.
Vezivanje ima višestruku simboliku. Ono predstavlja čvrste porodične veze – slogu, mir, poštovanje i međusobno pomaganje u svim prilikama. Takođe, reč je o prastarom ritualu kojim se pokazuje demonima da je u toj kući sve na svom mestu – „vezano“, i da svi složno i u ljubavi idu u susret najradosnijem hrišćanskom prazniku – Božiću!
Zato tate, ne opterećujte se poklonima! Darujte svojim mališanima pažnju i ljubav i videćete… biće to najveći poklon od svih! Srećni očevi!
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: desavanjaubijeljini.com
