Kada je Selamavit Kebede Šibeši (31) iz Adis Abebe postala srpska snajka, privlačila je znatiželjne poglede Šapčana. Danas je sa sinom Markom redovno viđaju u crkvi u šabačkom naselju Letnjikovac. Razlike između dve kulture, suprug Miloš Kobas (55) i lepa Etiopljanka premostili su zahvaljujući ljubavi i poštovanju.
Zaljubljeni par na motoru
Slike koje su razmenjivali preko interneta bile su jedini znak prepoznavanja, pa umalo da dođe do zabune kada je stigla u Srbiju.
– Mene je boleo kuk, pa sam sporije hodao. Međutim, na aerodrom sam poveo dva druga. Jedan od njih je malo stariji i ima 65 godina. Pošto je on nju prepoznao, jer je video slike ranije, krenuo je prema njoj, a ona je stala u čudu misleći da je to neko drugi i prepala se. Tek kad je ugledala mene, shvatila je da nije nikakva prevara – priča Miloš, koji je već boravio u Africi.
Slika iz domovine
Ubrzo su odlučili da se venčaju. Slavlje u Adis Abebi trajalo je tri dana, uz mladine običaje. Razlike između dve zemlje udaljene preko 4.000 kilometara premostila je ljubav.
– Oni su drugačiji od nas. Bučni su kad se vesele. Njeni roditelji su mene odmah prihvatili. Međutim, ona je veoma tiha i skromna. Ništa ne traži. Kada je pitam da li joj treba nešto, odgovor je uvek isti. „Ne treba“. Ne želi luksuz. Razlike postoje i u običajima i u hrani. Oni pripremaju hleb koji se zove indžera. On je kiseo i vlažan i u njenoj zemlji taj hleb obožavaju, međutim, meni se ne sviđa – priča Miloš.
Sporazumevaju se na engleskom, a maternji amaharski jezik priča sa sinom. Na srpskom zna da kaže samo ono što voli.
Sjaj i beda Adis Abebe
U sobi nekoliko uspomena podsećaju na njenu zemlju. Preko celog zida je slika Adis Abebe, tako da svakog časa može da vidi zgradu u kojoj je živela. Preko puta gusto naseljenog bloka, jedna uz drugu, zbijene udžerice. Beda. To je slika Afrike, lice i naličje.
– Kod njih je to normalno da jedni žive u bogatstvu, a dugi u bedi. Ipak, oni svi deluju srećno. Smeju se i uvek su veseli. To je divan narod – priča Miloš.
U Šapcu prvi put videla sneg
Svake nedelje Selamavit odlazi na službu u šabački hram na Letnjikovcu gde su na Svete Trojice krstili sina Marka. Onda se vraća kući inspirisana predelima, pokušavajući da ih prenese na suvenire. Ovih dana na motivima u obliku srca pokušava turistima da dočara Šabac, koji je posle tri godine i ona zavolela.
Odmah zavolela Srbiju
– U početku je bilo teško, ali sad mi se sviđa. Jedino mi je zima problem. Ovde sam prvi put videla sneg – priča lepa strankinja koja se u svojoj zemlji pre posla turističkog tehničara bavila manekenstvom.
Kada stigne proleće, sve je drugačije, uz ljubav i sreću koju su Miloš i Selamavit pronašli.
Izvor: www.blic.rs
