Sveti Serafim Sarovski jedan je od najpoštovanijih svetitelja Ruske pravoslavne crkve, ali i čitavog pravoslavlja. Njegov život bio je ispunjen dubokom molitvom, podvigom i velikom duhovnom radošću. Srpska pravoslavna crkva proslavlja ga 15. januara, na isti dan kad obeležava i dan Svetog Silvestra Prvog i Pretprazništvo Bogojavljenja.
Sveti Serafim Sarovski rođen je 1759. godine u Kursku, na krštenju je dobio ime Prohor Mošnin. Još u detinjstvu pokazivao je duboku veru i čudesnu zaštitu Božiju: kao dečak je pao sa visine zvonika i ostao nepovređen, što su savremenici smatrali znakom posebnog Božijeg izbora. Kao mladić odlazi u manastir Sarov, gde prima monaški postrig i dobija ime Serafim, što znači „ognjeni“ ili „plameni“. To ime u potpunosti je odgovaralo njegovom duhovnom životu – bio je čovek ognja vere, ali i tihe blagosti.
Jedan od najzanimljivijih i najpoznatijih detalja iz života Svetog Serafima jeste njegov višedecenijski život u osami, u šumi nedaleko od manastira. Živeo je u maloj kolibi, hranio se hlebom, travama i plodovima šume, a često je razgovarao sa životinjama – naročito je poznata priča o medvedu koji mu je mirno dolazio po hranu.
Poseban podvig po kom ga vernici pamte je kad je ravno 1.000 dana stajao na kamenu, moleći se rečima: „Gospode, budi milostiv meni grešnom.“ Kasnije je ušao i u zavet ćutanja, tokom kog godinama gotovo da nije izgovarao nijednu reč. I pored stroge askeze, Sveti Serafim Sarovski poznat je kao svetitelj radosti i utehe. Svakoga ko bi mu došao, pozdravljao je rečima:
„Radosti moja, Hristos vaskrse!“
Učio je da je cilj hrišćanskog života sticanje Duha Svetoga, a ne samo spoljašnje ispunjavanje pravila. Upokojio se mirno 1833. godine, klečeći pred ikonom Presvete Bogorodice.
Običaji na dan Svetog Serafima Sarovskog
Dan Svetog Serafima Sarovskog obeležava u molitvenom i tihom duhu, u skladu sa njegovim životom. Veruje se da je ovaj svetitelj posebni molitvenik za duševni mir, strahove, teskobu i unutrašnje nemire. Na njegov dan ljudi se mole za unutrašnji spokoj, isceljenje duševnih i telesnih bolesti, snagu u tišini i trpljenju i mir u porodici.
U manastirima i domovima vernika često se tog dana pali sveća u tišini, bez velikih želja, uz molitvu da čovek nauči da razlikuje prolazno od večnog. Postoji i verovanje da je dobro tog dana ne ulaziti u rasprave, već se povući u sebe, jer Sveti Serafim uči da se najdublje promene rađaju u tišini.
Molitva Svetom Serafimu Sarovskom
Vernici mu upućuju skromnu, ali moćnu molitvu:
„Sveti oče Serafime, čudotvorče i ugodniče Božji, ti koji si se od malih nogu usrdno podvizao u molitvi i pokajanju, pomozi nam, grešnima, da hodimo putem spasenja. Učini da naši umovi budu čisti, srca ispunjena ljubavlju, a duše spremne da prime blagodat Duha Svetoga. Moli se za nas pred Prestolom Gospodnjim da nam daruje zdravlje tela i mira u duši, i da nam pomogne u iskušenjima ovoga života.
Radosti moja, Sveti Serafime, moli Boga za nas! Amin.“
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: desavanjaubijeljini.com