Posle javnog konkursa, među pet kandidata, za novog direktora Istraživačke stanice Petnica, jedinstvene obrazovno-naučne institucije čije aktivnosti su usmerene na talentovane učenike i studente, izabran je dr Nemanja Martinović, astrofizičar, dugogodišnji saradnik Petnice. U nebo gleda od osnovne škole. I njegov plan je, kao i većine iz njegove generacije, bio da ode u inostranstvo, ali su ga u Srbiji zadržali posao u Astronomskoj opservatoriji i – porodica.
Kada ste prvi put ušli u Petnicu?
Moj prvi kontakt sa Petnicom bio je indirektan, kao aktivan astronom-amater poznavao sam mnoge koji su išli tamo. Učestvovao sam i na akcijama valjevskog Društva istraživača „Vladimir Mandić Manda”, organizovali smo astronomska posmatranja na brdima iznad Valjeva. Godine 2006. pozvali su me u Petnicu da pripremim takmičare za Olimpijadu iz astronomije. Nakon toga sam postao mlađi saradnik na seminaru iz astronomije. Tokom godina, pored astronomije bio sam aktivan i na mnogim drugim seminarima.
Prošli ste dugačak „petničarski” put, evo, sve do mesta direktora. U čemu je, po vašem mišljenju, značaj Petnice i koje su njene prednosti u odnosu na klasičan školski sistem?
Ono što Petnicu čini jedinstvenom jesu prilika za rad na naučnim projektima van školskog sistema, neposredna saradnja sa mentorima tokom cele godine i učenje kroz praktičan rad, što razvija kritičko i analitičko mišljenje. Meni lično je najveća vrednost izloženost različitim naučnim disciplinama i pluralitet ideja. Neka znanja iz drugih oblasti, u odnosu na astrofiziku kojom se bavim, koja su oblikovala moj lični i naučni razvoj, sigurno ne bih stekao bez Petnice.
Kakvo stanje ste zatekli kada ste preuzeli rukovođenje? Šta će vam biti prvi zadatak, šta je neophodno promeniti, odnosno šta bi moglo da bude bolje, drugačije?
Petnica prolazi kroz renesansu. Puno mladih ljudi koje je iznedrila prihvatili su se zadatka da je transformišu u instituciju koja će biti stabilna i veća od bilo kog pojedinca unutar nje. U poslednjih godinu i po dana bila je pod rukovodstvom Upravnog odbora u kojem su vrsni naučnici, profesori, akademici, stručnjaci i oni su započeli taj proces, pa ga predali sada meni kao novom direktoru. Prvi cilj je svakako da nastavim tim koracima, da idemo ka daljoj finansijskoj stabilizaciji, infrastrukturnim ulaganjima i, naposletku, da okupimo prijatelje, bivše saradnike i polaznike u mrežu kojom bi ostali u kontaktu sa onim što se danas dešava u Petnici. Naravno, sve je podređeno tome da kvalitet programa ostane na najvišem nivou.
Petnica je uvek imala dobru saradnju sa gradom Valjevom, pretpostavka je da ćete ostati na tom kursu? Kako bi valjevska lokalna samouprava mogla još da pomogne?
Apsolutno! U prvim danima mandata imao sam kontakte sa članovima Gradskog veća Valjeva, već smo se dogovorili da uspostavimo tešnju saradnju sa gradom, pre svega oko nekih tekućih stvari u stanici. Osim toga, uvek smo imali puno polaznika iz Valjeva, a imamo i dobru saradnju sa lokalnim školama i gimnazijom.
Astrofizika, odnosno astronomija je vaša struka. Od kada gledate u nebo, odakle ta ljubav?
Nedavno sam u nekoj selidbi našao svesku iz drugog razreda osnovne škole u kojoj sam pisao sastav o tome kako želim da budem astronaut i da su astronauti ljudi koji teleskopom gledaju Mesec… Uvek me je fascinirao svemir, ali sam se osmelio tek od srednje škole da se aktivno bavim amaterskom astronomijom u lokalnim astronomskim društvima. I posle toga nikad nisam prestao da se njome bavim.
Najveći deo karijere proveli ste u Srbiji, iako je sigurno bilo prilika da odete u inostranstvo, gde je bavljenje naukom na potpuno drugoj ravni kada je reč o finansiranju i uslovima rada. Zašto ste odabrali da ostanete ovde?
Većina ljudi iz moje generacije otišla je u inostranstvo, što je bio i moj plan. Želeo sam najbolje uslove za bavljenje naukom. Međutim, imao sam sreću da sam dobio priliku da ostanem u Astronomskoj opservatoriji u zemlji. I, da budem otvoren, još važnije – da zasnujem porodicu. To je i presudilo. Ostao sam u kontaktu sa inostranstvom kroz posete i istraživačke konferencije. Kada sam konačno odlučio da odem, otišli smo svi skupa, zajedno na par godina.
Kakvu saradnju ostvarujete sa kolegama iz sveta? Koliko to može pomoći Petnici?
Imam puno prijatelja u raznim institucijama i kompanijama širom planete. Oni su tu za nas da šire dobar glas o Petnici, da nam omogućuju uvid u najnovija istraživanja, kao mentori, kao inicijatori škola i aktivnosti koje mogu da se izvode baš u Petnici. Ta saradnja je jedan od bitnih elemenata da držimo kvalitet programa na visokom nivou.
Čini se da je astronomija nekako počela da izbija u prvi plan u Srbiji, imajući u vidu da je na čelo SANU došao Zoran Knežević, pa sad vi na čelo Istraživačke stanice Petnica?
Mislim da je optika takva trenutno, ali astronomi su vazda bili aktivni u svom radu. Da biste se bavili astronomijom, morate da imate jaku dozu entuzijazma, altruizma i velike posvećenosti i da se ne bojite da zasučete rukave. To često bude prepoznato od drugih. Ponekad naš trud i posvećenost isplivaju u prvi plan, ali to ne znači da nismo konstantno aktivni kroz vredan i uporan rad za dobrobit zajednice.
Šta poručujete mladim ljudima koji pokazuju interesovanje za ozbiljnije bavljenje naukom?
Poručio bih da gaje svoju radoznalost i upornost. Da ne prestaju da uče i da razvijaju kritičko mišljenje. Nauka traži trud i strpljenje, ali donosi neprocenjivo lično ispunjenje.
Harvard, NASA, Valjevo…
Dr Nemanja Martinović je rođen 1982. godine u Beogradu, doktorirao je astrofiziku na temi evolucije patuljastih galaksija male mase. Bio je zaposlen u Astronomskoj opservatoriji u Beogradu, od 2011. od 2019. radi na Matematičkom institutu SANU. Godine 2015. počinje da radi kao sistemsko razvojni inženjer u kompaniji „ITekako”, a od 2022. je operativni menadžer, sistemsko razvojni arhitekta. Dve godine (2020–2022) bio je zaposlen kao sistemsko razvojni inženjer u NASA ADS, u Centru za astrofiziku Harvard Smitsonian, Kembridž (Masačusets, SAD). Bio je predsednik Društva astronoma Srbije od 2017. do 2019. godine. U Istraživačkoj stanici Petnica je bio mlađi, zatim stručni saradnik na programu astronomije, potom i član programske komisije. Od 2023. je predsednik Skupštine Istraživačke stanice Petnica. Autor je nekoliko naučnih radova objavljenih u vrhunskim časopisima. U Petnici je održao brojna predavanja na programima astronomije i tehničkih nauka, vodio letnje naučne škole i bio aktivan u promociji nauke.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: politika.rs