Praznike, a posebno predstojeće novogodišnje, očekujemo kao vrijeme za odmor, provod ili ostvarivanje dugo odlaganih susreta.
To bi trebalo da to bude vrijeme opuštanja i prikupljanja snage za energičan početak novog godišnjeg perioda. Za neke su praznici zaista vrijeme uživanja, dok su za druge samo gorke pilule očaja, razočaranja, tuge i iznevjerenih očekivanja.
Kako pokazuju brojne psihološke studije, praznici su sve češći izvor stresa i okidač depresivnih osjećanja.
O prazničnoj depresiji razgovarali smo sa Aleksandrom Radanović, diplomiranim psihologom, porodičnim psihoterapeutom.
Aleksandra ističe da je praznična depresija specifično emocionalno stanje koje se javlja kod nekih ljudi tokom perioda praznika, a često je povezana s povećanim stresom, usamljenošću ili nerešenim emocionalnim problemima.
„Simptomi mogu uključivati osjećaj tuge ili beznadežnosti, umor, niska energija i nedostatak motivacije, promene u apetitu ili snu, izbegavanje društvenih aktivnosti, pojačan osećaj stresa ili anksioznosti. Takođe, fokusiranje na negativne uspomene iz prošlosti“, kaže Aleksandra.
Zašto se praznična depresija javlja?
„Okidači mogu biti razni, a najčešće je to socijalni pritisak – Očekivanja da budete srećni i društveni. Usamljenost – Ako nemate bliske odnose ili ste daleko od porodice. Finansijski stres – Troškovi poklona i proslava. Perfekcionizam – Pritisak da sve bude savršeno. Sezonski afektivni poremećaj (SAD) – Zima i manjak dnevne svetlosti mogu doprineti depresiji“, rekla je Aleksandra za portal Dešavanja u Bijeljini.
Depresija koja je javlja u decembru mjesecu, često je kombinovana, odnosno, razlog je i zimski period i predstojeći praznici.
„Zimski period smanjuje nivo serotonina zbog manjka sunčeve svetlosti, dok praznici donose specifične izazove (stres, sećanja, socijalne norme). Praznična depresija može pogoditi ljude svih uzrasta, ali razlozi se razlikuju. Kod mladih je to često pritisak društvenih mreža, osećaj nepripadanja. Kada je riječ o srednjim godinama, uzroci su često finansijske obaveze i porodični sukobi. Stariju populaciju ljudi najčešće muči usamljenost i sećanja na preminule voljene osobe“, objašnjava Aleksandra.
A kako se zapravo nositi sa prazničnom depresijom, postoji nekoliko savjeta koje Aleksandra, diplomirani psiholog i porodični psihoterapeut, preporučuje.
„Postavite realna očekivanja -ne težite savršenstvu, planirajte unapred, organizujte aktivnosti i troškove na vreme, povežite se, provodite vreme s bliskim osobama, čak i virtuelno, postavite granice, recite „ne“ ako se osećate preopterećeno, negujte sebe, vežbajte, meditirajte i dovoljno spavajte. Potražite pomoć, ako osećaji postanu preteški, obratite se terapeutu. Saveti za introvertne osobe – napravite vlastiti plan proslave, fokusirajte se na aktivnosti koje vas raduju, pronađite mirne trenutke, odvojite vreme za sebe kako biste napunili energiju, komunicirajte na svoj način, pišite poruke umesto telefonskih poziva ili velikih okupljanja, vežbajte zahvalnost, fokusirajte se na pozitivne aspekte praznika, koliko god bili mali“, preporučuje Aleksandra, te navodi da razumjevanje praznične depresije i preduzimanje koraka za prevazilaženje može pomoći da praznici prođu mirnije i sa više radosti.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: desavanjaubijeljini.com