Za vreme jela ne ustaje niko, ukućani čekaju jedni druge, i tek kada svi završe ustaje se istovremeno, što prestavlja simbol sloge i jedinstva porodice
Badnje veče proslavlja se uoči Božića, i velikom broju hrišćana je omiljen praznik. To veče je svojevrsni pomen precima, kojima mnogo dugujemo, ali je i podsećanje na to koliko je važna porodica i sloga u njoj. Zato tog dana svi imaju tradicionalnu zajedničku večeru na kojoj se okupljaju svi članovi porodice.
Interesantan je značaj tradicionalnog jelovnika tokom Badnje večere. Мnogobrojni običaji se tiču i izvesnih jela koja se moraju ili ne smeju jesti, jer svako od njih ima izvesno simboličko značenje.
Od jela se sprema tucani pasulj, kiseo kupus, pita od oraha (ili od višanja u nekim domaćinstvima) i riba. U boljevačkom okrugu, sa ove večere ne sme da izostane ni pečena bundeva, koja se jede kako deca preko godine ne bi imala kraste na glavi. Ovaj običaj vremenom se proširio i u druge krajeve.
Sa trpeze za Badnje veče ne bi trebalo da izostane med, koji se jede sa orasima, a posle Badnje večeri se u kući čuva kao lek.
Pre nego što otpočne večera domaćin uzima sito sa orasima, odabere četiri oraha i svaki baci u po jedan ćošak. Ovakav običaj potiče od drevnih narodnih verovanja. Naime, orah je hrana zlim silama i lošoj energiji, pa je bacanje oraha kao bacanje mamca, koji će sve loše oterati od domaćina i ukućana, nakon čega bi večera trebalo da protekne u miru.
Zanimljivo je da se prema narodnom verovanju, orah jede samo za Badnje veče, dok se ostalih dana Božića ne dira, kako se ne bi patilo od čireva.
Verovanje kojeje poteklo od indogermanskih naroda svedoči o tome da je pasulj omiljeno jelo za duše pokojnika. Na taj način se, tokom Badnje večeri, uspostavlja simbolička veza sa našim precima, koji upravo preko jela dospevaju u vezu sa svojim naraštajima, dajući im snagu i podstičući prosperitet.
Riba ima ritualno značenje, čije poreklo nije toliko poznato, ali koje se u srednjem veku vezivalo za simbol Isusa Hrista.
Izvor: telegraf.rs
