Rudnik u Nevadi, koji bi, za razliku od planiranog projekta „Jadar”, bio otvoren kop, posmatra se kao korak ka održivoj budućnosti SAD i nezavisnosti od Kine u pogledu snabdevanja kritičnim sirovinama

Vašington je dao zeleno svetlo za izgradnju novog, velikog rudnika litijuma i bora u Nevadi, koji treba da smanji zavisnost od Kine u snabdevanju ključnim mineralima. Ovo je deo šire američke strategije za osiguravanje stabilnih lanaca snabdevanja, posebno kad je reč o litijumu, koji je ključan za proizvodnju baterija za električna vozila.

Rudnik „Riolit Ridž”, projekat australijske kompanije „Jonir”, proizvodiće dovoljno litijuma za napajanje oko 370.000 električnih vozila godišnje, što je dva i po puta manje od potencijala projekta „Jadar”. Razlika je i u vrsti eksploatacije – u Nevadi se planira rudnik otvorenog kopa, dok bi se u Srbiji gradio podzemni rudnik koji omogućava nesmetan nastavak bavljenja poljoprivredom i drugim aktivnostima na površini.

Projekat u Nevadi predstavlja prvo odobrenje za rudnik litijuma koje je izdala administracija predsednika Džozefa Bajdena, a ponuđen je i kredit u vrednosti od 700 miliona dolara kao podrška izgradnji. Trebalo bi da bude otvoren 2028. i da poveća američku proizvodnju litijuma za čak četiri puta. U narednim decenijama u celom svetu se očekuje veliki porast potražnje za litijumom s obzirom na to da električna vozila i skladištenje energije postaju ključni elementi energetske tranzicije i dostizanja ciljeva Pariskog sporazuma o klimatskim promenama.

SAD, kao i Evropska unija, suočavaju se s mnogobrojnim izazovima u nadmetanju s kineskim proizvođačima u oblasti kritičnih sirovina zbog većih troškova proizvodnje i složenijih ekoloških standarda. Kompanija „Jonir” uspela je da pronađe rešenje koje predstavlja balans između ekonomskih interesa i očuvanja životne sredine. Projekat „Riolit Ridž” prošao je šestogodišnji proces ishodovanja dozvola, tokom kojeg su razvijene najviše mere zaštite ugroženih vrsta, poput tijemove heljde, cveta koji raste u toj oblasti.

Pored dozvole za gradnju novog rudnika, američka vlada nedavno je najavila poreske olakšice za kompanije koje ulažu u rudarenje i preradu kritičnih minerala, kako bi dodatno podstakla investicije u ovoj oblasti. Ovaj potez odražava sve veću svest u Vašingtonu da će napori u borbi protiv klimatskih promena biti uzaludni ukoliko SAD ne pojačaju svoju proizvodnju litijuma, kobalta i drugih ključnih minerala i ne smanje zavisnost od Kine i drugih stranih konkurenata.

„Administracija Bajden–Haris razume koliko je važno prebaciti proizvodnju ključnih minerala na domaće tlo kako bi se razvili bezbedni, čisti energetski lanci snabdevanja”, rekao je novinarima zamenik sekretara trezora Vali Adejemo, a prenosi Rojters.

Odluka SAD da odobre gradnju novog rudnika litijuma i uvedu poreske olakšice rudarskim kompanijama nagoveštava širu ekonomsku i političku strategiju kojom se teži nezavisnosti u snabdevanju, kao i jačanju domaće industrije kroz ekološki održive projekte. Litijum je postao i geopolitički prioritet, jer države poput SAD žele da smanje zavisnost od Kine, koja trenutno dominira u lancu snabdevanja mineralima za baterije.

Zalihe litijuma u SAD su značajne. Nedavna istraživanja američke Geološke službe otkrila su ogromne rezerve litijuma u Arkanzasu, dovoljne da zadovolje globalnu potražnju za baterijama sve do 2030. godine. Ipak, veći deo svetskog litijuma trenutno se rudari u Australiji i Južnoj Americi, dok se prerada uglavnom odvija u Kini, što SAD čini zavisnim od stranih proizvođača u ovoj ključnoj oblasti.

Za SAD, kao i Evropu, presudno je da projekti eksploatacije kritičnih sirovina budu razvijeni u skladu s najvišim standardima zaštite životne sredine. Zvaničnici EU to su više puta naglasili u razgovorima o litijumu koji bi se potencijalno proizvodio u Srbiji, a nacrti studija o proceni uticaja na životnu sredinu pokazuju da se projekat „Jadar” može realizovati bezbedno po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Kad je reč o ekonomskoj koristi koju bi Srbija ostvarila od litijuma, studija procene ekonomskog uticaja pruža preciznu sliku. Osim 695 miliona evra direktnog doprinosa BDP-u Srbije, projekat „Jadar” doneo bi i znatne indirektne i dodatne doprinose kroz razvoj domaćih dobavljača i podsticaj potrošnje.

Uzevši u obzir ove uticaje, doprinos celokupnoj ekonomiji Srbije procenjuje se na 1,9 milijardi – što iznosi više od tri odsto trenutnog BDP-a naše zemlje. A kada se u obzir uzme i potencijal za razvoj čitavog lanca vrednosti za električna vozila, Srbija ima priliku da poveća BDP za više od 10 odsto i potencijalno otvori čak 20.000 novih radnih mesta, navodi se u studiji procene ekonomskog uticaja koju je za projekat „Jadar” izradila „Ergo stratedži grupa”.

Dešavanja u Bijeljini
Izvor: politika.rs

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име