Mitropolit Fotije uputio je poruku vere i nade prisutnima na Ilindanskom Saboru u Požarnici.
Zavičajno udruženje Tuzlaka u Bijeljini i Crkvena opština Požarnica, predvođeni nadležnim sveštenikom Nikolom Čeketićem, i ove godine su organizovali tradicionalni „Ilindanski sabor Tuzlaka u Požarnici“. Sabor je održan danas u poslepodnevnim časovima kod hrama Vaznesenja Gospodnjeg u Požarnici.
Nakon dočeka Visokopreosvećenog Mitropolita zvorničko-tuzlanskog, gospodina Fotija, održana je litija oko hrama i osvećenje slavskih darova, uz prisustvo kuma ovogodišnje slave, gospodina Miroslava Vujanovića.
Hram u Požarnici je miniran tokom rata 1990-ih godina, nakon što je pravoslavno stanovništvo već bilo proterano sa svojih ognjišta. Danas je hram obnovljen uz pomoć naroda koji nije zaboravio svoju rodnu grudu, iako od hiljadu i nešto predratnih domaćinstava sada ovde postoji tek 47 povratničkih domova.
Mitropolit Fotije se obratio prisutnima u Požarnici sa nekoliko reči besede koju prenosimo u nastavku:
Časni oci, uvažena gospodo, Gradonačelniče Bijeljine, uvaženi ministri, gospodo društveni delatnici i vi, braćo i sestre koji ste danas došli ovde u Požarnicu.
Svake godine obeležavamo ovaj dan koji ima veliki značaj, kako crkveni, tako i narodni i nacionalni. Od kada sam došao u Eparhiju zvorničko-tuzlansku, uvek smo dolazili ovde, obeležavali, i bilo je lepo, svečano i duhovno. Tako će biti i ovaj put. Mi smo se danas molili Bogu za dobro našeg naroda.
Možda ste primetili da ove godine nismo vršili pomen za upokojene, jer se ovde, na spomen ploči, pominju ljudi koji su stradali u Drugom svetskom ratu; većina njih je odvedena u Jasenovac, gde su stradali. Od prošle godine počeli smo da obeležavamo Svete mučenike zvorničko-tuzlanske, jer su ti ljudi kanonizovani. Zato ih sada pominjemo pri rezanju kolača, kao svetitelje, koji nas zastupaju na nebesima. Za naše stradalnike u poslednjem ratu 1990-ih godina još uvek vršimo parastose i pomene, tako da to znate.
Danas je veliki praznik Svetog Proroka Ilije, veoma poštovanog svetitelja Starog Zaveta, ali koji nam je toliko blizak kao da je novozavetni prorok. Veliko poštovanje uživa u našem narodu. Sveti Ilija je činio velika znamenja i čuda, i posebno je poznat po revnosti koju je imao za veru. Zato bi trebalo da se pitamo koliko smo mi verni i revnosni u vremenu i prostoru u kojem živimo, u Crkvi i službi u kojoj se nalazimo. Da li se dovoljno trudimo i doprinosimo našoj zajednici, koja je ustvari Crkva Hristova, Telo Hristovo?
Sveti Prorok Ilija je jedan od proroka koji nije završio svoju ovozemaljsku misiju. U Otkrovenju i drugim proročkim knjigama govori se da će se Sveti Ilija, koji se uzneo na nebesa u ognjenim kolesnicama, vratiti u vreme ustoličenja Antihrista u Jerusalimu. On će ga razobličiti, zajedno sa prorokom Enohom. Tog svetitelja možda ćemo imati prilike da vidimo, ako neko od nas bude živeo u to doba. Mnogi oci govore da će se to dogoditi uskoro.
Sveti Jovan Kronštatski, veliki ruski svetitelj, imao je san 1905. ili 1906. godine, u kojem je video kako velika crvena aždaja dolazi u Rusiju. Sanjao je dolazak komunizma. Nakon što je prošlo to iskušenje u Rusiji, kada je crvena aždaja pobeđena krstom, odnosno Crkvom, on je video zacarenje Antihrista u Jerusalimu. To je nešto što će uslediti uskoro nakon pada komunizma u Sovjetskom Savezu i na našim prostorima. Sada globalisti pokušavaju da ustoliče svetskog lidera, koji je ustvari Antihrist. On će biti vođa čitavog sveta, možda čak i predsednik Ujedinjenih Nacija, i imaće vlast nad celim svetom. Oni će formirati jednu vladu, jednu vlast, jednu vojsku, i zato ruše nacionalne države, kao bager koji gazi sve pred sobom. U tom vremenu živimo. Zato nam je potrebna Ilijina vera i revnost, vera naših proroka, vera našeg Svetog Save i svetitelja da bismo izdržali sva ta iskušenja.
Jedan od velikih svetitelja naše Crkve, Sveti Vasilije Veliki, često je tumačio poslanice i teološke tekstove. Kada je Sveti Jovan Bogoslov govorio o dolasku Antihrista, Vasilije je zapisao: ‘Ne dao Bog da ja budem živ u to vreme, jer osećam slabost i ne znam da li bih izdržao iskušenja koja će tada biti.’ Sveti Vasilije Veliki, jedan od najvećih svetitelja Crkve, pisao je Svetu Liturgiju, bio je veliki čudotvorac i svetitelj. On je tako govorio i pisao, naravno iz smirenja, ali nas podseća koliko mi treba da revnujemo u crkvenom životu i da slušamo glas naše Crkve. Ako dolazimo u crkvu nedeljom i praznikom, čućemo od sveštenika propovedi, i Crkva će nas voditi putem kojim treba da idemo.
Tako je za nas Srbe koji živimo u Eparhiji zvorničko-tuzlanskoj, kao i za one koji su bili u Požarnici i prognani. Čuo sam od sveštenika da ovde ima 40 srpskih kuća, a pre rata je bilo čak hiljadu. Ovo su mesta gde smo doživeli egzodus, kao i u Dalmaciji gde sam ja bio 18 godina. Tamo smo doživeli veliki progon, 250.000 ljudi se iselilo 4. i 5. Avgusta 1995. godine. Tu smo vekovima živeli. Sarajevo je ostalo bez 150.000 Srba, a o tome se malo govori. Mnogi naši prostori su opusteli, između ostalih i Požarnica i druga mesta.
Sada, šta činiti? Dolazimo da vršimo komemoracije i sećanja, što je lepo, ali možemo li nešto učiniti da se ti ljudi vrate? Da im se pomogne da se vrate? Oni koji su u penziji mogu da se vrate, babe i dede, pa će onda dolaziti i mlađi. Potreban je praktičan korak, da ne stojimo na mestu, već da učinimo nešto za taj narod i za našu Crkvu. Moramo biti prisutni ovde, da ne postanemo arheologija. Ne dao Bog da tako bude.
Molimo se Bogu da naše svetinje budu obnovljene. One koje nisu obnovljene i izgrađene da se izgrade. Zidamo nove manastire i crkve da bi naš narod ovde živeo i vraćao se svojim svetinjama, kao ovde u Požarnici. Da čujemo da se neko vratio i doselio. Možda bi socijalne službe mogle da pomognu ljudima da se vrate i kada se vrate da ih pomognu osnovnim sredstvima za život. To bi bio jedan lanac u kojem bi pomagali jedni drugima. Daj Bože da tako bude.
Političari treba da budu mudri i da žive po zakonu kako je to Sveti Sava živeo. Da se braća mire sa braćom. Politika ne bi trebalo da bude iznad naše ljubavi, iznad toga što smo Srbi, što smo Pravoslavni i što imamo zajedničke muke i nevolje. Politika je nešto što nas deli.
Poznati ‘visoki predstavnik’ iz 19. veka, Benjamin Kalaj, imao je zadatak da prouči Srbe i govorio je: ‘Srbi su jake ličnosti i njih treba što više deliti u partije, tada će biti u sukobu, a onda možeš lako raditi s njima.’ Nažalost, došao sam do podatka da u Banja Luci ima registrovanih 35 partija. Nas u Republici Srpskoj ima oko milion. 35 partija bi srušile američku državu, koja danas ima samo dve partije. Razbili bi ih i politički, nacionalno, ekonomski i kako god. Treba razmisliti o ujedinjenju, socijalistički orijentisani treba da budu zajedno, kao i drugi. To nam je ostalo od Benjamina Kalaja, a nismo ni svesni toga. On je radio na uništenju našeg naroda. Ima puno toga što treba proučavati, govoriti, raditi, a da to čuju obrazovani ljudi. Crkva je riznica velikog znanja, iskustva i blagoslova. Sam Bog je prisutan, i Crkva nam govori kojim putem treba da idemo, putem Svetog Save, putem Svetog Jevanđelja i putem spasenja.
Živeli, Bog vas blagoslovio. Poseban blagoslov svima koji pomažu ovu svetinju i sve naše svetinje u bratskoj ljubavi. Živeli, Bog vas blagoslovio i svako vam dobro darovao.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: semberija.info
