Saluki, jedna od najstarijih rasa na svetu, je pas srednje veličine koji je poznat po svom vitkom, mišićavom, robusnom izgledu izgrađenom za brzinu i izdržljivost — ovi psi mogu da trče i do 69 km/h — i po dugom repu i ušima koji su tipično čupavi.
Hiljadama godina je ova rasa, poznata kao egipatski kraljevski pas, služila je kao lovački pas kraljeva. Danas, ovi psi ostali su brzi, agilni sprinteri koji vole poteru ili boravak i trčanje na otvorenom. Oni su takođe nežni i odani kućni ljubimci sa toplim, vernim očima i besmrtnom odanošću svojim porodicama.
Poznato je da su ovi prelepi psi i rezervisani i ljubazni, i da nude idealno društvo svojim porodicama. Oni će formirati duboke veze sa svojim ljudima i podložni su separacionoj anksioznosti kad su ostavljeni sami na duže periode. Ovo je osetljiv pas koji se oseća najudobnije u mirnom domu, i oni nisu pravi izbor ako tražite psa čuvara.
Istorija salukija
Kao jaki, uravnoteženi sportisti, salukiji su dugo bili poštovani kroz istoriju zbog svoje gracioznosti i lepote. Istorijski nazivan persijskim hrtom, psom gazelom, drevnoj istoriji ove rase je teško ući u trag. Međutim, stručnjaci veruju da bi koreni rase saluki mogli da sežu čak do 7000 godina pre nove ere.
Nekada smatran kraljevskim psom Egipta (kako se ponekad još naziva), neki istoričari sugerišu da je ovo zapravo najstarija rasa pasa, čije poreklo može da seže do 329. godine p.n.e. kada je Aleksandar Veliki napao Indiju. Postoje prikazi pasa koji liče na salukije koji se pojavljuju na egipatskim grobnicama od pre 4.000 godina, i rezbarije iz Sumerskog carstva koje takođe prikazuju pse sa jakom sličnošću sa salukijima.
Saluki i drugi hrtovi bili su omiljeni kućni ljubimci među kraljevima poput egipatskih faraona, kao i drugih značajnih istorijskih ličnosti poput Aleksandra Velikog, a veruje se da su nastali sa Bliskog istoka, Egipta i Azije mnogo pre nego što su izgrađene egipatske piramide. Neki istoričari veruju da je rasa možda dobila ime po drevnom gradu Saluku u Jemenu, ili po gradu Seleukiji u Siriji.
Posebno rasprostranjeni širom Egipta, ovi psi su bili veoma poštovani i negovani. U stvari, njihova tela su često bila mumificirana baš kao i tela drevnih faraona. Nomadski muslimani, koji su uglavnom smatrali pse nečistim životinjama, smatrali su salukije Alahovim darom.
Prvo poznato prisustvo salukija u Engleskoj datira iz 1840. godine. Rasa nije priznata sve do posle Prvog svetskog rata kada su se mnogi britanski oficiri vratili sa Bliskog istoka sa ovim psima. Današnji saluki ostaje veran svojim drevnim precima, od njihove uglađene građe i toplih očiju do njihove sofisticirane i dostojanstvene ličnosti.
Rasu saluki zvanično je priznao Američki kinološki savez (AKC) 1927. godine.
Nega i dresura
Velika potreba salukija za aktivnošću znači da neće sa previse sreće živeti u stanu i bez mnogo šetnji (ili trčanja) i vremena provedenog na otvorenom. Saluki će zahtevati svakodnevnu vežbu i šetnje, ukupno dva sata dnevno, što će biti značajno kako za fizičko, tako i za mentalno zdravlje.
Saluki mogu imati paperjastu ili glatku dlaku, ali bilo kojoj dlaki će biti potrebno nedeljno četkanje, iako se linjaju manje od drugih rasa. Rasa je poznata po tome što je čist pas bez većine tipičnih psećih mirisa, koji zahteva retko kupanje.
Mnogi saluki koji se smatraju nezavisnom (i ponekad povučenom) rasom će se pokazati pomalo teškim za dresuru – vole da misle svojom glavom i možda će im trebati više ubeđivanja nego drugim rasama. Zbog toga ih treba socijalizovati rano u životu kako bi se osiguralo da će se slagati sa ljudima i kućnim ljubimcima.
Ishrana
Saluki će možda morati da jedu do skoro 3 šoljica hrane dnevno, ali podelite ovu količinu na najmanje dva obroka. Ova rasa uglavnom dobro reaguje na svaku visokokvalitetnu i izbalansiranu hranu za pse.
Poznato je da apetit uveliko varira od psa do psa – poznato je da su neki psi izbirljivi u jelu – tako da vlasnici kućnih ljubimaca salukija sa povećanim apetitom treba da vode računa o prekomernom hranjenju kako bi sprečili debljanje i srodne probleme. Ovoj velikoj, aktivnoj rasi treba uvek da bude dostupna sveža voda.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: petmagazine.rs
