U razgovoru za ,,Semberija info”, Goran Gašić otkriva šta za njega znači ovo izuzetno priznanje, ali i koje su to osobine koje krase dobrog vaspitača.
Povodom Dana Republike Srpske, kao autor didaktičke igre ,,Igrom kroz Srpsku” i slikovnice „Moja Srpska od A do Š’’, odlikovani ste Medaljom zasluga za narod. Šta za Vas lično prestavlja ovo odlikovanje i nije li to, zapravo, jedna vrsta krune na Vaš dosadašnji rad u predškolskom obrazovanju?
-Kao što ste rekli, povodom 9. januara Dana Republike Srpske, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik odlikovao me je Medaljom zasluga za narod. Odlikovanje mi je uručeno kao znak priznanja za dugogodišnja dela i rad koja zaslužuju opšte poštovanje i isticanje, kao i za moja autorska dela, Didaktičku igru „Igrom kroz Srpsku“ i Slikovnicu „Moja Srpska od A do Š“. Ovo odlikovanje za mene predstavlja veliku čast i privilegiju. Naravno da ovo priznanje predstavlja krunu mog dosadašnjeg rada i potvrdu mog doprinosa razvoju predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Republici Srpskoj. Zaista, nije mala stvar kada te predsednik Republike Srpske, Republike u kojoj živiš i radiš odlikuje jednim od najviših priznanja. Ujedno, to me obavezuje da i u narednom periodu radim još kvalitetnije i predanije, a sve u korist dece i u korist naše Republike Srpske.
Vi ste duži niz godina posvećeni autorskim djelima za mališane-predškolce i njihovom lakšem prihvatanju izazova u predškolskom vaspitanju i pripremama za polazak u školu. U kojoj mjeri je u vaspitno-obrazovnom radu, bitna kreativnost, kao i primjena raznovrsnih i savremenih inovativnih metoda?
-Da bi neko bio dobar vaspitač on prvenstveno mora da ima puno ljubavi za ovaj poziv. Pored ljubavi, neophodna je kreativnost, svakodnevno učenje, permanentno usavršavanje i jačanje ličnih kompetencija. U svom radu oduvek sam težio tome da nešto inoviram i deci kreiram okruženje koje neće biti monotono i svaki dan isto. Trudio sam se da im omogućim da do istog cilja stignu na nekoliko različitih načina, a sve u zavisnosti od njihovih mogućnosti i sposobnosti. Tako sam 2010. godine došao na ideju da osmislim nešto novo i nešto naše. Po uzoru na neke igre, koje smo koristili u radu sa decom, osmislio sam didaktičku igru kojoj sam dao naziv „Igrom kroz Srpsku“. Te iste 2010. godine Ministarstvo prosvete i kulture Republike Srpske, po prvi put je raspisalo Konkurs za izbor najbolje osmišljeene didaktičke igre ili didaktičkog sredstva. Pravo da konkurišu imale su sve predškolske ustanove u Republici Srpskoj. Vrtić „Dragan i Zoran“ na konkurs je prijavio moju didaktičku igru „Igrom kroz Srpsku“, koja je bila i nagrađena od strane Stručnog žirija. Nekoliko godina kasnije, tačnije 2016. godine, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva odlučuje da bude izdavač ove igre i u oktobru 2016. godine, Didaktička igra „Igrom kroz Srpsku“ je i zvanično objavljena. Do sada je štampana u 10.000 primeraka. Važno je reći da postoji pedagoška opravdanost za upotrebu ove igre, jer omogućava deci da, na lak i zabavan način, usvoje neka znanja, neophodna za savladavanje školskog gradiva. Iz tih razloga Ministarstvo prosvete i kulture je Didaktičku igru „Igrom kroz Srpsku“ preporučilo kao neobavezno sredstvo za predškolske ustanove i niže razrede osnovne škole. Na ovome se nisam zaustavio, već sam 2017. godine osmislio i slikovnicu pod nazivom „Moja Srpska od A do Š“. I ovo didaktičko sredstvo je nagrađeno na Konkursu Ministarstva prosvete i kulture. Želim da istaknem da će Slikovnica „Moja Srpska od A do Š“ uskoro da se nađe u prodaji i da je izdavač Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Siguran sam da će ovo izdanje biti na ponos svih nas, a u korist onih kojima je namenjena, a to su deca Republike Srpske.
Kažu da uspješni i voljeni vaspitači osjećaju veliku strast prema svom pozivu i da rad sa djecom ne bi mijenjali za neku drugu vrstu posla. U kojoj mjeri Vas lično ispunjava rad sa djecom?
-Biti dobar vaspitač je više od profesije. Po mom mišljenju, da bi neko bio dobar i uspešan vaspitač mora da ima ono nešto u sebi, ono nešto što ne može da se nauči ni u jednoj školi, ni na jednom fakultetu i univerzitetu. Rad sa decom oplemenjuje. Od dece ćeš uvek dobiti ono što im pružiš. Ako im pružiš iskrenu ljubav, pažnju i poštovanje možeš da očekuješ da ti istom merom i uzvrate.Za mene nema veće nagrade nego kada posle dugo vremena sretnem nekog kome sam bio vaspitač i ko me srdačno pozdravi i kaže da sam ja uticao na neke njegove bitne životne odluke. To je ono što me ispunjava i što mi govori da to što radim radim na pravi način i da treba da ostanem na tom putu. Sada kada ne radim neposredno sa decom u vaspitnoj grupi, već rukovodim jednom od najboljih predškolskih ustanova u Republici Srpskoj, u vrtiću „Dragan i Zoran“ trudim se da deo svog iskustva prenesem na mlađe kolege i da im na taj način pomognem da i oni budu još bolji i uspešniji vaspitači.
Koje sve osobine, osim naravno da, prije svega, voli svoj posao i da ima mnogo strpljenja, treba da odlikuju jedanog dobrog vaspitača?
-Prvo i osnovno što dobar vaspitač treba da poseduje je ljubav prema deci i ljubav prema svom pozivu. Pored toga, dobar vaspitač treba još i da je: moralan, predan, kreativan, fleksibilan, strpljiv, saosećajan… Dobar vaspitač treba uvek da ima na umu da on za dete predstavlja model ponašanja i da u skladu sa tim treba da se ponaša u svako vreme, u svakoj situaciji i na svakom mestu.
Vi ste u ovoj profesiji već više od dvadeset godina, kako ste se, uopšte, opredijelili za pedagoške nauke i da li je na to Vaše opredeljenje imalo uticaja i to što su Vaši roditelji bili prosvjetni radnici?
-Ljubav prema ovom pozivu sam nasledio od mojih roditelja. I majka i otac su mi bili prosvetni radnici pa je to u velikoj meri i uticalo na izbor zanimanja kojim ću se baviti. Psihologija i pedagogija su bile oblasti koje su me posebno zanimale.Sada, posle 24 godine mog rada u predškolstvu i nakon svih priznanja i nagrada mogu da konstatujem da sam napravio pravi izbor.Pored roditelja veliku podršku imam i od supruge Ružice, koja je takođe prosvetni radnik i koja sa velikim uspehom radi kao učiteljica u osnovnoj školi.
Sada ste na čelu Dječijeg vrtića ,,Dragani Zoran”, ali svojevremeno, kada je ova vaspitno- obrazovna ustanova tek počinjala sa radom, bili ste prvi zaposleni vaspitač i ono što je posebno zanimljivo, u to vrijeme, bili ste jedini muškarac-vaspitač u Bijeljini?
-Sjećam se 2001. godine sa radom je počela Predškolska ustanova Dječiji vrtić „Dragan i Zoran“. Osnivači ustanove, porodica Jelić, su mi te godine pružili priliku i od tada, pa sve do danas sam zaposlen u ovoj ustanovi. Tačno je da sam tada bio jedini muškarac – vaspitač u Bijeljini. Raduje me činjenica da danas skoro svaka predškolska ustanova u svom sastavu ima bar jednog muškog vaspitača.Malo bih i da se osvrnem na moj rad u vrtiću „Dragan i Zoran“. Od 2001. do 2011. godine sam radio kao vaspitač, a 2012. godine sam bio glavni vaspitač. Već 2013. godine sam imenovan za vršioca dužnosti direktora, a od 2014. godine, pa do danas obavljam funkciju direktora Predškolske ustanove Dječiji vrtić „Dragan i Zoran“. Tokom ovih godina postali smo jedna od najboljih predškolskih ustanova u Republici Srpskoj i dali smo veliki doprinos razvoju predškolstva. Dokaz za to su i mnogobrojne nagrade i priznanja koje smo dobili. Kao kruna dosadašnjeg rada stiglo je i ovo odlikovanje povodom Dana Republike Srpske. Zahvaljujem se svim institucijama, ustanovama i pojedincima koji su prepoznali kvalitet rada i koji su doprineli da dođe do ovog odlikovanja. Posebno se zahvaljujem osnivačima ustanove i mojim divnim kolegama, jer bez njih ni ja ne bi bio ovo što jesam i ovakav kakav jesam. Ovo moje odlikovanje smatram odlikovanjem za sve nas iz Predškolske ustanove Dječiji vrtić „Dragan i Zoran“.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: semberija.info