Na praznik Obrezanja Gospodnjeg i Svetog Vasilija Velikog 14. januara 2024. godine, svetu arhijerejsku Liturgiju u hramu u Gornjem Crnjelovu služio je Njegovo preosveštenstvo episkop zvorničko-tuzlanski g. Fotije uz sasluženje sveštenstva i u molitvenom prisustvu brojnog vjernog naroda.
Domaćin protojerej Radmilo Radović je dočekao svog episkopa i predao mu časni krst zamolivši ga da se moli za sav narod ovog kraja da ostanu zdravi, složni i da što manje napuštaju svoj rodni zavičaj.
Njegovom Preosveštenstvu danas su sasluživali: protojerej-stavrofor Ljubo Bogdanović, arhijerejski namjesnik bijeljinski; protojerej Radiša Jokić, paroh u Bijeljini; protojerej Slobodan Mićić, paroh u Donjem Crnjelovu; protojerej-stavrofor Ljubo Đokić, sveštenik u mirovini te protođakon Lazar Ilić, eparhijski đakon.
Episkop Fotije se na kraju svete Liturgije obratio vjernom narodu sa prigodnom besjedom koju vam prenosimo u cjelosti:
Časni oci, gospodine gradonačelniče, uvažena gospodo, draga braćo i sestre, evo nas u ovaj veliki dan, Pravoslavnu Novu Godinu u Crnjelovu, po tradiciji da proslavimo Ime Božije, da proslavimo tri velika praznika.
Prvo Obrezanje Gospoda Isusa Hrista. Jevanđelski izveštaji nam govore da jeGospod Isus Hristos u osmi dan po rođenju bio donesen u Jerusalimski hram. Tamo je kao pripadnik jevrejskog naroda bio obrezan, to je bila tradicija za mušku decu. Time je Gospod pokazao da je On dao taj zakon u Starom Zavetu i da ga sam poštuje, a sa druge strane da je on realan čovek, jer su mnogi jeretici govorili da je on privid, da Hristos nije kao mi, obični ljudi. Ovaj praznik nam govori o realnosti Ovaploćenja Hristovog i o tome da je Hristos postao realan savršeni čovek budući i savršeni Bog u jednoj ličnosti.
Drugo na šta se sećamo je praznik svetog Vasilija Velikog, velikoga oca Crkve četvrtoga veka čiju smo svetu Liturgiju danas služili. On je prvi sabrao liturgijska predanja prvih vekova i napisao svetu Liturgiju danas poznatu kao Vasilijeva. Predanje kaže da mu se tokom pisanja javio Gospod Isus Hristos sa anđelima i silama nebeskim, zato je on uspeo tako divnu bogoslovsku, savršenu liturgiju da napiše. Mi je služimo deset puta u godini. U toku Velikog Posta i na praznik Svetog Vasilija, što je danas. Sveti Vasilije je bio divan bogoslov, prvi deo svoga života proveo je učeći i baveći se grčkom filosofijom u Atini. Kad je tu jelinsku filosofiju izučio onda se povukao u manastir u Pontu koji je sam osnovao i tu se bavio filosofijom Svetog Duha. Sozercavao je šta ustvari ljudski um na zemlji ne može da dostigne. Tu su mu se otkrivale Božanske tajne i tu je on postajao istinski bogoslov. Bogoslov je onaj koji o Bogu slovi iz iskustva susreta sa Bogom, razgovora sa Bogom. Kao što su sveti Apostoli pratili Gospoda Isusa Hrista i pitali ga sve što nisu znali i onda su prenosili drugim ljudima. Takav je bio sveti Vasilije, divan svetitelj koji je živeo 49 godina. Bio je veliki asketa i ostavio veliko delo u našoj Crkvi, zato ga nazivamo velikim ocem i učiteljem Crkve Pravoslavne.
Ono što bi rekao kao treće je naša Srpska Pravoslavna Nova Godina, ne manje značajna za nas. Po starom julijanskom kalendaru je 1. januar ili Nova Godina i mi to predanje čuvamo i ako Bog da čuvaćemo i ubuduće. Vidimo da sada neke države i nove crkve prelaze na novi kalendar tzv. Grigorijanski koji je rimokatolička crkva prihvatila u 13. veku. Papa Grigorije koji je tada vladao je uveo grigorijanski kalendar. On je uveo i celibatno sveštenstvo, da se sveštenici katolički ne žene. Mi smo ostali verni staroj tradiciji i predanju. Tako ćemo hvala Bogu i dalje. Nećemo menjati ništa od našeg tipika kojeg vezujemo za Ćirila i Metodija i Svetog Savu. Tu su naši badnjaci do malog Božića, tu su mnogi običaji i blagoslovi za taj praznik. Običaje ćemo čuvati, a čuvaćemo i Srpsku Novu Godinu, jer i ona čuva nas i naš identitet nacionalni i duhovni. Prosto, mi druge ljude poštujemo kao i njihovo predanje, ali želimo da budemo ono što jesmo i ono što nas naša istorija i kultura uče.
Razgovarao sam sa vašim duhovnikom, ocem Radmilom. Kaže da je Crnjelovo razvijeno selo i bilo je poznato tako što je u svakoj kući bio jedan tamić. Nažalost danas baš i nije tako, pišu novine kako se iz Crnjelova ljudi sele i da selo postaje sve manje i manje. Ali moraćemo se boriti i moliti Bogu, a i ljudi iz Grada mogu pomoći da narod ostaje ovde. Ovo je divan kraj, blagosloven kraj, treba ovde živeti, treba ovu dečicu čuvati, ovo je naše, od Svetoga Save, tu su naši svetitelji. To je naše predanje, tu smo svoji na svome. Svojim jezikom govorimo, svojom kulturom se izražavamo i svojim jezikom i svojim pismom pišemo. Tu smo mi ono što jesmo i prema tome treba to i da sačuvamo. Ne znaju ljudi koji nisu išli u inostranstvo, šta je zapravo inostranstvo? Bio sam tamo dve i po godine u Nemačkoj na studijama i da vidite kako je kad dođete i ne znate jezik. Neko vam nešto pokaže i kaže kako se to kaže i ti ponavljaš za njim i izgledaš onako kao neki pripadnik primitivnih naroda koji ne zna jezik i treba ga za uho voditi da mu kažeš to je to, to je to. Znate koje je to smirenje i poniženje. Ne treba to nama, imamo mi svega, nama puni ambari, puni naši podrumi, pune domaćinske kuće, imamo mi od čega živeti, samo treba nam sloge, zajedništva, blagoslova i da budemo sa svojom Crkvom i ako Bog da onda ćemo mi ostati i nećemo učiti gluposti koje oni uče trenutno na Zapadu, a to ne možemo ni govoriti u svetom hramu.
Želim vam svaki blagoslov Božiji, da u Novoj godini budemo bolji i revnosniji i da nas blagoslov Božiji vodi pravim putem, putem naših svetitelja, posebno putem našeg svetog Save Srpskog.
Po završetku besjede, molitveno sabranje je nastavljeno u svetosavskoj sali gdje je upriličena trpeza ljubavi za sve prisutne.
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: eparhijazt.com
