Milivoje-Šiljo Tomanić (65) iz Velina Sela u Semberiji lepo pripoveda. Zato uvek oko njega ima pažljivih slušalaca, jer on, pored ostalog, zna sve legende i o tajanstvenoj močvari Gromiželj – jedinstvenom prirodnom dragulju Semberije i Republike Srpske.
Niko u Velinom Selu i u Semberiji ne zna kada je i zašto Milivoje Tomanić dobio nadimak Šiljo. Ne zna ni on sam. Pamti ga još iz najranijeg detinjstva.
Po tom nadimku je i prepoznatljiv, pa ga svi, bar oni stariji Velinci, tako i oslovljavaju. Šiljo je prepoznatljiv i po propovedanju, posebno o prošlosti zavičaja.
Zbog toga je uvek drag sagovornik koji, od kada je u močvari Gromiželj, nedaleko od njegove kuće, pronađena raritetna riba mrguda, sve češće zalaze u Velino Selo, u Raču, Brodac i na tajanstvenu baru. Zbog toga je i nazvan „živom encikopedijom ovoga dela Semberije“.
Gromiželjsko blago i bela čaplja
Potanko kazuje o potonulom selu bezbožnika, o nestalim svatovima, gromiželjskom blagu, o beloj čaplji – o davno iščezlom svetu koji se, tačno u ponoć na Bogojavljenje, ali i na pravoslavni praznik Makivije 14. avgusta, javlja iz dubine Laketića vira.
– Čudan je Gromiželj Liči mi na uspavanog diva koji se, s vremena na vreme, protegne. U stvari, kada se pojave veliki zemljotresi na Balkanu voda na Laketića viru proključa, povremeno potone i dio trase željezničke pruge Šid – Bijeljina – ispričao je Šiljo Tomanić.
Tajanstvena plavičasta svetlost
Tomanić priča da kada se iz dubine Laketića vira javi taj tajanstveni svet pojavi se plavičasta svetlost.
– Potrebno je da se na tom mestu zabode štap i da se ujutru, dok je još rosa, pronađe, tragom koji je ostao u travi, životinja koja je tuda obnoć prošla. Nju je neophodno uloviti i žrtvovati, pa će se onda na mestu gde proboden štap pronaći basnoslovno gromiželjsko blago. Iskreno, to se još nikome nije posrećilo, ali je lepa priča – kaže Tomanić.
Za sada, kako je ispričao, ostala je tajna koliko je dubok Gromiželj i planira da je izmeri, ali kako navodi, to je težak poduhvat.
– Skoro je da nema stope zemlje u našem kraju, u samom uglu ravnice gde se plahovita Drina uleva u reku Savu, a da za njega nije vezana neka priča iz prošlosti, neka legenda ili mit. Upamtio sam dosta, pa sada to kazujem mlađim, ali i svima koji me za to pitaju – kaže čovek iz ravnice koga voli i hoće priča.
Izvor: blic.rs
