Na demonstracijama 9. marta 1991. godine bilo je više desetina hiljada građana, a poginulo je dvoje ljudi – učenik Branivoj Milinović i policajac Nedeljko Kosović, dok je više stotina ljudi povređeno.
Demonstracije su izvele na ulice oko 100.000 ljudi, a po gradu je bilo razmešteno više od 10.000 policajaca.
Protest je predvodio predsednik SPO-a Vuk Drašković, sa zahtevom da tadašnji direktor državne televizije Dušan Mitević i urednici Slavko Budihna, Predrag Vitas, Ivan Krivec i Sergej Šestakov podnesu ostavke.
Direktan povod za poziv da "TV Bastilja mora pasti" bio je državni komentar koji je pročitao urednik Slavko Budihna u kome se navodi da SPO sarađuje sa proustaškim i profašističkim režimom u Hrvatskoj.
Miloševićev režim nije želeo da dozvoli demonstracije, pa je policija blokirala prilaze Trgu i od jutra počela da potiskuje demonstrante, koristi palice, suzavac i vodene topove.
Lideri opozicije su se pred naletom policije sklonili u Narodno pozorište, a s terase tog zdanja Drašković je demonstrantima izdao komandu "Juriš!"
Tada su počeli žestoki, višečasovni sukobi na ulicama Beograda, a poginuli su maturant Branivoj Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54).
Šta danas kaže Drašković o 9. martu
Milinović je kod "Londona" pogođen iz vatrenog oružja kada je policija otvorila vatru ka grupi demonstranata, dok je Kosović stradao bežeći od demonstranata posle pada s visine od pet metara kod "Beograđanke".
"Nije kasno za ideale 9. marta"
Centar grada bio je opustošen, a u sukobima demonstranata i policije je povređeno je 114 osoba – 58 policajaca i 86 građana, a uhapšeno je 158 ljudi, među kojima i Drašković.
Tog dana je policija nasilno zabranila rad Radija B92 i cenzurisala televiziju Studio B.
Miloševićev zahtev za zabranu zbog "pristrasnog izveštavanja i uznemiravanja javnosti", sproveo je ministar policije Radmilo Bogdanović.
Nakon sukoba u centru Beograda, Predsedništvo SFRJ odlučilo je da pošalje tenkove na beogradske ulice.
Uveče su ulice bile potpuno puste, policija je tokom noći hapsila na desetine demonstranata, a u večernjim časovima u centru grada su se, prvi put posle Drugog svetskog rata, a da nije bila reč o paradi, pojavili tenkovi.
Drašković i tadašnji potpredsednik SPO-a Jovan Marjanović su uhapšeni.
Dan nakon velikih demonstracija na Terazijskom platou kupile su se hiljade studenata koji su pored ostavki čelnika TV Beograd, tražili i ostavku ministra policije Radmila Bogdanovića i oslobađanje uhapšenih opozicionih lidera, među kojima je bio i Vuk Drašković.
Izvor: mondo.rs