BEOGRAD: Topla ljudska priča na Liniji 35



Koliko god da smo okruženi tmurnim vijestima, svaki dan možemo da pronađemo primjere ljudske toplote u svakom čovječijem licu i osmijehu.

Jedan od takvih primjera nam dolazi iz susjedne Srbije, iz Beograda. Vozač linije 35 GSP-a, Ljuba Marinković, koji nije „samo vozač“, već čovjek  koji svojim prisustvom i osmijehom uljepšava dan svojim putnicima. Na svom fejsbuk profilu, Marina Nikolić je opisala kako doživljava ovog vozača GSP kao svog prijatelja. Njen status vam prenosimo u cjelosti:
„Linija 35 – linija ljudskosti

Retko kad se osećam kao ljudsko biće vozeći se gradskim prevozom u Beogradu.

Svaki dan gužvanje, stajanje na jednoj nozi, kašnjenje prevoza, nekulturni ljudi, klima koja ne hladi ili grejanje koje radi iako je napolju vruće.

Ukoliko teglim gomilu stvari, jer ću biti odsutna ceo dan, idem na okretnicu da bih bar sela, jer ne znam kud bih sa stvarima kad često ne mogu ni sama u autobus da uđem, a kad se vraćam kući, neretko se desi da ne uspem da uđem u prvi autobus koji ide u mom smeru, već čekam da naiđe sledeći.

A mogu da zamislim kako je tek roditeljima sa decom, starijim sugrađanima ili nekom ko je bolestan.

Na sve to, nesnosne gužve u poslednjih ne znam koliko meseci, učinile su život u ovom gradu dosta težim.

Ljuba Marinković

Ali, zahvaljujući ovom čoveku, već treći dan za redom, imam osećaj da se vozim sa prijateljem.

On je Ljuba Marinković i trenutno vozi na liniji 35. Ulepšava mi dan, a da ga ni ne poznajem. On vozi, ali to nije sve.
On prati šta se dešava u autobusu i okolo i koristi razglas da pomogne, olakša, razveseli.

Kad on progovori u razglas, svi se sa osmehom pogledaju, atmosfera u autobusu se promeni i više ni najveća gužva ne pada tako teško.

Danas, nisam izašla na svojoj stanici, produžila sam autobusom do okretnice da bih mu prišla i pitala ga da li on to radi svaki dan.

Sa osmehom je odgovorio „Da, svaki dan.“
Radi ovaj posao već dugo. Ali pre svega voli svoj posao i nije mu teško da se malo više potrudi.
Ako vidi da neko trči ka stanici, on ne zatvara vrata, već čeka. Bez žurbe. Bez drame. Bez zatvaranja vrata pred nosem.
„Molim vas dva mesta za decu na srednjim vratima“
„Ispred je autobus 48, ako neko hoće da stigne“
„Jesmo li svi ušli, jel’ mogu da zatvorim vrata“
„Ako može jedno mesto za dete na drugim vratima“
„Stiže 25p iza nas, ako neko hoće da uhvati“

Dobar dan. Doviđenja. Prijatno.

I osmeh. Osmeh srećnog čoveka. Osmeh čoveka koji voli svoj posao.

Lajkujte, šerujete, podržite jer ovakvo ponašanje treba nagraditi i ko zna, možda inspiriše još nekog vozača. 
Nadam se, ako se već vozite 35-icom (jednom od najgorih linija u Beogradu), da ćete naići na Ljubu koji će vam, bez sumnje, popraviti dan i vratiti veru u ljude...

Hvala, Ljubo! „
 
Dešavanja u Bijeljini
Izvor: desavanjaubijeljini.com
 
 
 



 






Komentara