Priča o čuvenoj špijunki koja je otkrila sve ustaške tajne



Jelka Pogorelec bila je tajni agent jugoslovenske službe bezbednosti i jedan od najdragocenijh izvora u špijuniranju ustaškog pokreta početkom tridesetih godina prošlog veka. Njena bliskost sa Gustavom Perčecem, upravnikom terorističkog logora za obuku ustaša u mađarskom logoru Janka Pusta, omogućila joj je pristup značajnim podacima i informacijama. Jelka je živela sa Perčecem, prvo u Beču, zatim u logoru Janka Pusta, a zatim i u Budimpešti, bila je njegova verenica i sekretarica.

On je u Jelku imao ogromno poverenje, i vodio je na sve sastanke i večere koje je održavao u Mađarskoj. Najčešće se sastajao sa oficirima mađarske vojno-obaveštajne službe koji su bili njegova veza sa mađarskom vladom koja je podupirala ustaške aktivnosti. To su bili pukovnik Georg Petričević, kapetan Štefan Valerije, kapetan Ištvan Martonom i potpukovnik Deže Klarom. Pukovnik Petričević je bio Hortijev prisni prijatelj i on je bio glavna veza sa ustašama, od njega je zavisila visina pomoći u novcu i materijalu koji su oni dobijali.

Zahvaljujući njima, Gustav Perčec je lako uspevao da dobije pasoše za ustaše iz ustaškog logora Janka Pusta ali i mnoge druge pogodnosti. Sve troškove plaćala je mađarska obaveštajna služba. Jelka je pomno pratila i pamtila sve informacije sa sastanaka koje je kasnije beležila i pravovremeno dostavljala kontaktu iz jugoslovenske službe.

Kako se jedna žena našla u ulozi špijuna?
Nakon izvesnog vremena boravka u Mađarskoj, ona je saznala da je Gustav vara sa drugim ženama i da mu je ona samo sredstvo da prekrati vreme. To joj nije odgovaralo i ona beži od njega i odlazi sestri u Beč. Tamo je nalazi Vladeta Milićević i obavlja razgovor sa njom. Kako ju je ubedio da se vrati u Mađarsku i špijunira za jugoslovensku službu – verovatno će ostati večna tajna.

Jelka Pologorec svakako odlazi nazad Perčecu i počinje da šalje redovne i detaljne izveštaje Vladeti Milićeviću. Kada su zaključili da je njena misija u Mađarskoj završena, naša služba je stavlja pod zaštitu ali je očigledno poslednji uslov bio da objavi svoje memoare Tajne emigrantskih zločinaca. Bila je to njena ispovest o ustaškoj organizaciji, njihovom životu, obuci i terorističkom delovanju. Ti memoari su odmah prevedeni na francuski jezik i poslati većini zemalja članica društva naroda.

Oni su bili i glavni dokaz za presudu njenom ljubavniku Gustavu Perčecu. Početkom 1934. godine njega je ustaški pokret osudio na smrt zbog propusta u radu i „oticanja“ informacija.

Perčec je podvrgnut najstrašnijem mučenju, iščupali su mu oba uha i izvadili oči pre nego što je Pavelić okončao njegove muke sa tri hica iz pištolja. Ovom zverskom mučenju prisustvovao je i šef italijanske tajne policije Enriko Konti, koji je stao pored leša i rekao: „Ovo mora zadesiti sve izdajnike.“

Sedam godina kasnije, kada je Ante Pavelić stvorio NDH, ustaše su u Sarajevu pronašle Jelku Pologorec, odmah je uhapsile i sprovele u Zagreb, gde ju je kasnije zadesila podjednako strašna sudbina kao i njenog verenika Gustava Perčeca.
 
Izvor: desavanjaubijeljini.com
 


 





Komentara