ZAŠTO NEMA kupaca za Šećeranu u Bijeljini?



U prethodnih desetak pokušaja nije pronađen kupac za bijeljinsku Šećeranu koja decenijama ne radi, pa je Odbor poverilaca ove fabrike definisao moguće modele prodaje, dok radnici nestrpljivo očekuju da se sudbina preduzeća reši.
 

Da bi se stečajni postupak priveo kraju, imovina ovog, nekadašnjeg privrednog giganta, mogla bi biti rasparčana, a prodajna cena spuštena. Skupština akcionara trebalo bi do kraja oktobra da se izjasni o ponuđenim modelima okončanja stečaja.


Odbor poverilaca bijeljinske Fabrike šećera u stečaju ponudiće Skupštini akcionara tri modela po kojima bi mogla biti ubrzana prodaja. Prema prvom modelu, iz prodaje pokretne imovine, mašina i opreme, bila bi namirena potraživanja Poreske uprave od 1,3 miliona maraka, dok bi se nekretnine prodavale naknadno.

Drugi model predviđa prikupljanje ponuda potencijalnih kupaca u zatvorenim kovertama bez definisanja cene, a treći oglašavanje uz smanjivanje cene svakih sedam dana do prodaje Šećerane.

Predsednik Odbora poverilaca Fabrike šećera AD Bijeljina Vojislav Nikolić podseća da prodaja imovine stečajnog dužnika nije mogla da se realizuje po modelu koji je do sada zagovaran, pa se on mora menjati. 

Stagnacija u stečajnom postupku biće prekinuta na zahtev Poreske uprave, koja ima hipoteku na imovini i koja svoja potraživanja može da namiruje i u izvršnom postupku. Ostala priznata potraživanja dostižu blizu 15 miliona maraka, pa je jasno da će poveriocima biti vraćen manji deo duga. Među njima su i bivši radnici.

Strahuju da odgađanje prodaje smanjuje vrednost stečajne mase.

U BiH se godišnje uveze 150.000 tona šećera, a samo ova fabrika mogla bi da proizvede 60.000 tona zapošljavajući u lancu proizvodnje hiljade radnika, poljoprivrednika i kooperanata.

Bivši radnik Šećerane Drago Vasilić očekuje da dobije bar “minimalac”.

-Mogli smo da rasprodamo staro železo, mašine i kamione koji sada trunu u fabričkom krugu, ili da našim kombajnom koji smo osposobili uslužno vadimo repu. Ima mogućnosti da mi ovde nešto radimo i da preživimo dok se ne okonča ova priča. Strašno je što nas “zavlače” godinama. Mi samo tražimo svoje - kaže Vasilić.


Za kupovinu šećerane, čije su mašine nakratko proradile pre devet godina, za samo jednu kampanju prerade repe, interesovali su se mnogi, od poznatih farmaceutskih i hemijskih kompanija iz Srbije, preko vijetnamskih, kineskih i turskih firmi, do javnosti nepoznatih pojedinaca, ali niko nije bio spreman da ponudi traženih deset miliona maraka.

Turska preduzeća "Soltist i Sariel" čak su se pred privrednim sudom, pred kojim se vodi stečajni postupak, izjasnila kao kupci, ali se u zakonskom roku za uplatu depozita nisu pojavili.

Stečajni upravnik Fabrike šećera AD Bijeljina Nebojša Matić podseća da je u zadnje dve godine plan reaorganizacije menjan više puta, ali da nije dao rezultate.

-Predlagač je odustao od plana reorganizacije jer je nedostajala studija i ko je investitor i koliko novca je spreman da uloži. Nakon toga smo radili predinvesticionu studiju, oglašavali smo prodaju. Zadnja tri puta prodajna cena fabrike bila je 10 miliona maraka. Namera Odbora poverilaca i Skupštine poverilaca, da se imovina proda za što veći iznos je bila dobra jer bi omogućila automatski da svi poverioci dobiju veći procenat - kaže Matić.

Smene i krivične prijave
Dugotrajni stečaj zaoštrio je i odnose zainteresovanih, pa su poverioci tražili smenu stečajnog upravnika, a podnesene su i krivične prijave protiv odgovornih lica u fabrici, takođe poverilaca, koji se terete za ‘’naduvavanje’’ potraživanja. 

Dešavanja u Bijeljini
Izvor: blic.rs

 






Komentara